Granica

Stajala je na sred ulice. Posle osam godina, usudila se da dođe blizu zgrade u kojoj je imala neobično iskustvo. Da li i dalje postoji ta kapija, taj prolaz, to mesto, ne zna ni sama kako to da nazove, ali se dobro sećala svih detalja, snažnih osećanja, koji su joj promenili život? Sećala se da je tada imala osećaj da je sve ono nedokučivo, za čim je tragala, postalo jasno, čisto, shvatljivo i prihvatljivo. Osam godina joj je trebalo da savlada strah i dođe u tu ulicu. Čega se plašila i zašto? Zašto ranije nije potražila odgovore na ta pitanja, iako su je proganjali sve vreme? Dok je posmatrala kuću u Keltskoj ulici broj jedanaest obuzimao ju je čudan osećaj. Postojao je strah od istine, da li je, zaista, doživela to u prošlosti ili je to samo bujna mašta njenog  umetničkog bića?

Na ulaznim vratima se pojavila starica, očigledno zainteresovana zbog čega neka žena zagleda njenu kuću.

“Koga tražite?”

“Razgledam arhitekturu grada, fotografišem stare kuće…”, snašla se žena, vadeći mobilni ne bi li napravila neki snimak,”Nadam se da Vam ne smeta!”

“Aha, pa, dobro!”, i dalje stojeći na pragu odgovori starica.

“Ovo je Vaša kuća?”

“Može se reći.”

“Možda Vi znate…”, započe uzbuđeno žena.

“Znam.”, odgovori starica ne sačekavši pitanje.

Ženu je oblio hladan znoj.

“To, što ti tražiš, ne postoji. Postojalo je, ali više ne postoji. Taj čovek sa kojim si bila je tvoja ljubav, kroz sve tvoje živote, prošle i buduće. Ne traži objašnjenja , ne traži odgovore, smisao svega! Živi bez pitanja i sumnji, to te razdire, više nemam šta da ti kažem!”

“Molim Vas, odgovorite mi samo na još jedno pitanje, moram da znam! Čeznem za njim i hoću da znam da li ću ga ponovo sresti?”

“Poslednji put ste se sreli 1895.kada je ova kuća i sagrađena. Srešćeš ga ko zna koliko još puta, ali svaki put će to biti samo fatalni susret jednom u životu, sve dok oboje ne naučite da ljubav ne vezujete za vreme i telo. Suviše sam ti rekla. Ah, da, tačno je da tvoja mašta prelazi sve moguće granice, zato ti se čini da je to bilo pre osam godina. Toliko.”