Foto: 
autor nepoznat

Greška

" Ups! Pogreših...", prvo glasno, pa tiše progovori.

" Nadam se da nije tako strašno!", reče drugi.

"Tako je - kako je! Ne mogu sada ništa da promenim. Na kraju, prihvatiće to kao sudbinu!"

"Da, baš! Ali, da li Ti možeš, uopšte, da pogrešiš?"

"Ne znam, nema ko to da mi kaže!", obojica prasnuše u smeh.

"Kažem ti, zbog vere u mene, neće posumnjati u neminovnost datih okolnosti!"

"Zvučiš kao političar, hahaha!"

"Vidiš, kod njih nema greške, snađu se kameleonske duše, pa malo sa Djavolom, pa malo sa Bogom...a, ovo čudo od žene traži samo ljubav! To su ti te umetničke duše, u svemu preteruju, nikako da se uravnoteže. Šaljem im pomoć, zadajem zadatke, a oni opet čeznu i pate bez mere." "Neka, uzdiže im se duša u patnji!"

"Tako je! I ti sam to znaš. Nego, daću joj još jednu šansu da se ludo zaljubi, sad kada sam pogrešno poslao glasnika smrti za njenu ljubav. Upravo preuzimaju njegovu dušu."

"Ne znam da li će imati snage da se ponovo zaljubi, dragi Bože?"

"Imaće, umetnik je to, bez strasti i ljubavi ne može da živi..."

Komentari

Komentari