Gužva

Nesvesno se okrenula, pretrčala očima po gomili ispod kišobrana sivog dana, a onda je uletela u taksi. Tog jutra ga je ispratila poslednji put, a mogla je I želela je… Kasnila je.

Gužva velegrada pretendovala je da proguta svaku mogućnost da stigne na vreme, a ovo je bio najvažniji sastanak u njenom životu. Jedan od onih od kojih zavisi budućnost, jedan od onih koje često nazivaju prekretncom u karijeri. Stajali su u mestu. Nervozno je ispravljala nabore na suknji i zurila ispred sebe. Načas je pomislila:
- Jebeno si matora... Gde ti ode mladost... - misao se izgubila u koktelu ostalih osećenja, sve se bućkalo, od krajnje nervoze i staraha, do očaja koji dolazi na kraju da uzme i poslednje zrce nade i zadihane grudi zgrči u bljutavu loptu.
Pogledala je tužno na sat, petnaest minuta, možda ako potrči...kiša je pljuštala...
Savršeno bele haljina blještala je neprijatno vedro u mokrom, blatnjavom danu. Potrčala je kriveći štikle novih cipela.
- Bela je boja neveste, baš si mi ti čistunica, u svemu preteruješ!!! - odbrusi sebi u bradu i nastavi kroz gužvu.
- Ode ti prilika života, a ti u belom! Ode ti čovek koga si mogla da voliš, a ti u belom! - bes je pogurao sve pege da joj poiskaču po crvenom licu. Kosa joj se lepila u mokrim bičevima oko ostataka fine šminke. Još pet minuta...

Ugladala je zgradu, bila je sasvim blizu, već je popravljala natopljenu haljinu i nameštala ostatke frizure. Autobus je proleteo i isparskao je blatom sa ivičnjaka. Naglo se okrenula da bi izbegla direktan udar mulja po belini, saplela se, tresnula je svom težinom u veliku baru i tu ostala da gleda u prazno. Sve nade odoše joj niz gužvu. Sve ode u trenutak kada je mogla da stigne na vreme, pođe ranije, obuče mantil, ponese kišobran, zaboravi čoveka koga je mogla da voli, ali nije. U surovom svetu nema drugih šansi i srećnog kraja, u realnom svetu izgubila je sve u trenutku koji nije ni imala. Imala je samo iluziju. 
Onda iznenada, potpuno neočekivano i sasvim van konteksta, dve jake ruke podigoše je iz vode:
- Ovako lepe noge nikada ne bi trebalo da su mokre... - a sudbina se slatko nasmejala