Hladno vino i čokolada

Sedela je na ivici stolice i buljila u zamišljenu tačku naslućenog horizonta. Slika mora i neba bila je nepomična iluzija, ali nudila je nadu. Ustade sa čudnim osećajem praznine, a to njoj nikako nije moglo da se desi. Pa, kako sada da se desi? Klela se u moć umetničkog stvaranja kao u spasonosni beg odbeglog robijaša. Ta žudnja za slobodom, a tako joj malo treba da bi nešto napisala ili nacrtala. A, da, malo joj i treba da odustane od tog čina. Šta ako je to samo varljivi osećaj slobode? Zar nije dovoljno biti zdrav i nekako ušuškan u datu nam, donekle podnošljivu, stvarnost?

Sad treba primeniti onaj dobro poznati napor“primeni ono što možeš“.

Prvo da saberem i oduzmem i sve svedem na prihvatljivo. Ne čuje se jaukanje iz susedne sobe, dobro je, spava i dok je tako znači da ga trenutno ništa ne boli. Hm, šta mi se to trenutno još nudi kao“podnošljiva stvarnost“? Misli o majci, starosti, sudbini, ljubavi... Ne, neću sada o tome.

Na vratima frižidera načičkane izbledele fotografije iz mladosti, slike dece i unuka, rođendani, fotografije osmeha, sreće i nade.

Otvorih frižider. Pa šta ako je tri ujutru, sigurno ima nešto“zdravo“! O, pa šta ja to vidim, flaša crnog vina i to hladnog (a to baš volim) i pola neke čokolade, verovatno tu ostavljena da se ne topi napolju.

Kako je topla avgustovska noć! Kako je dobro piti hladno vino i jesti čokoladu i izgubiti se u mislima sa omiljenom muzikom u ušima. Klizi opojna hladnoća niz grlo, topi se najlepši ukus čokolade u ustima, naviru misli, suze...pojavljuje se inspiracija. Počinjem da kuckam. O čemu da pišem? Pa, naravno, o ljubavi, a o čemu drugom kada mi je sve potaman?

Sviće. Zadovoljno se protežem. Uspela sam da napišem ono što je duboko u meni, a znam da ima još puno toga. Neka, za danas je dosta.

Iz susedne sobe čuje se jaukanje. Treba me.

Da li baš možemo, kao što kažu, da budemo gospodari svoga života? Ima načina. Sve zavisi kako se odnosiš prema datom trenutku, tako kažu. Ok, sa osmehom ulazim u sobu. Dobro, možda sam malo i pijana, ali nekako sam ispunjena i srećna, ipak je novi dan.