I bogati plaču

Ta mala, živela je u novobeogradskim blokovima, ali je nosila dve duge pletenice koje su se spuštale niz leđa, pa su je prozvali umesto Svetlana, Biserno Oko, jer je tako podsećala na Indijanku. Neprekidno je imala suzne oči, čak i kad nije plakala, zamišljala je  planinsko jezero u kome se kupala naga, pre izlaska sunca.

Biserno Oko se stidela svoje majke, koja je bila starleta u mlađim danima, nije joj nikada rekla za oca, a sada je naprasno postala dama od ugleda, istaknuta menadžerka koja je vodila firmu za reciklažu plastičnog otpada.

Devojka je nosila suknje i haljine, jer je smatrala da žena ne sme nositi pantalone, ali te suknje nisu bile uske kao u njene majke, već  široke i dugačke, nosila je pletene džempere i sama je napravila dva šarena ponča za sebe, učila je mnogo, da bi bila bolja od svoje majke, čiji je raskalašan glas čula iz dnevnog boravka gde je pozivala  goste na svoje popularne zabave.

Njena majka se zvala Zorka, ali to nije bilo neko ime za ženu od stila, pa se samoprozvala Evita.  Mala je skitala u krpama, pokušavala da uđe u Nargila bar, ali nisu je puštali zbog oblačenja, nisu znali ko joj je majka, inače bi je prihvatili oberučke. Ona je samo želela da proba nargile, da joj dim kulja iz nosa i usta, jer su govorili da je to nešto izvanredno. Nepojmljivi osećaj uzdignutosti i slobode, kojoj je težila. I u tim lutanjima naišla je na mladića, koji nije imao ni prebijene pare, vukao se kao matori, izanđali konj, niko nije hteo ni cigaru da mu da, ni pivo. Sedeo je u parku, gledao žene i devojke u mini-suknjicama i prekratkim šorcevima, gledao je i uzdisao. Zašto nijedna neće da ga pogleda? Jedino ta čudakinja kojoj se suknja vukla po prašini, ona ga je gledala, ona nije mislila da je loš ako nema para.

Kad bi došla kući, ljutito bi bacila sa sebe pončo i legla na krevet, gledajući u plafon dok ne bi zaspala. Pitala se ko je njen otac, zašto je majka ne voli, zašto želi tog siromašnog momka, zašto je sve u haosu, zašto su ljudi neosetljivi. Ponekad bi sedela na vrhu stepeništa, gledajući ko sve ulazi u vilu, pa je plakala nečujno, tiho, moleći Boga da njenu majku osvesti, da bude kao svi drugi. I tom plakanju ona bi bez snage zaspala i naglo se budila slušajući ih kako odlaze. Potom bi i ona pošla ka svojoj sobi, noseći na leđima breme i oca i majke.

Imala je sve, a ništa imala nije. Iznenada je osetila neodoljivu želju da je vole kao njenu majku, usledila je drastična promena njenog izgleda, obukla je majčinu haljinu i majčine štikle, skinula pletenice, našminkala lice, kako se današnje devojke šminkaju, prateći na yutubu poteze profesionalaca. Pomislila je, pa ovo nije toliko loše, čak je i dobro. Otišla je u onaj isti nargila bar i ovaj put su je primili, videvši da ima novca.  Društvo se sakupilo oko nje, ona je povlačila dim,  malo se smeškala,  malo kašljucala, ali sve je to bilo normalno i tako kul.  Kad je ustala, malo joj se mantalo, ali je osećaj bio neopisiv. Tako osnažena, izašla je u noć i uzviknula glasno: - Ja sada živim!- niko nije obraćao pažnju na to, jer su mnogi reagovali na sličan način. Postala je deo miljea društva njene majke, koja je sa ponosom govorila da joj je to ćerka.

- Tako si mlada, a imaš toliku ćerku!- govorili su laskavci.

-Oh, pa da, ja uvek sa ponosom negujem svoje telo i lice, ništa ne prepuštam slučaju, zato što sam starija, to sam sve mlađa. - pa se grleno nasmejala, a o ćerki ni reč kazala nije, jer su njoj zaboga uputili kompliment, kako je mlada, kako je lepa.

Biserno Oko su sada zvali po imenu - Svetlana. Takva promena je bila očigledna, zavideli su joj, želeli su da budu sa njom, deo njenog društva. Ponovo je srela siromašnog dečka, nasmešila mu se i ovog puta i njemu je oko zasijalo.  Otišli su zajedno na jednu žurku, Svetlana mu je kupila novu odeću, ali on je rekao da je može voleti samo do jutra.  Pristala je. Nije mu verovala da je ne želi za ceo život. Otišao je ujutru, nije je lagao, pa se vratio kroz šest meseci, dugo prebirući u glavi šta da radi, nije želeo da ga ona finansira.  Ona je do tada izmenjala armiju momaka i već je trebalo da snimi drugi singl, pročulo se da je dobra pevačica. Rekla mu je da je više ne interesuje, imala je sve što se može poželeti. Više se nije pitala zašto je niko ne voli. Pa voli je ceo svet. Majka je sada ponosno pokazivala na svoje čedo, koje je ipak postalo kao ona.

A momak, siromašan, vratio se u svoje selo, počeo da obrađuje zemlju i da gaji koze, uskoro je bio svoj gazda. Osnovao je porodicu i povremeno bi na televiziji ugledao nju, pevala je u raznim emisijama. Kupila je svoju kuću, postala priznata umetnica, ali u sebi nije bila zadovoljna, plakala je sama noćima, i zaključila:- Da, i bogati plaču! Nije lako bogat biti, ti siromašni to nikada neće znati.