Igra

Dok se probijala kroz neočekivanu gužvu u gradu nervozno je bacala pogled na mobilni koji je čvrsto držala u ruci. Samo da ne zakasni, mislila je, ali je još više brinula da se ne oznoji na ovih trideset pet u hladu. Mora da bude savršena, smirena, puna samopouzdanja, da bi u potpunosti bila na visini zadatka i zaradila dobre pare. Na tu misao se vragolasto nasmeja. Poruka je stigla: soba 211, drugi sprat, desno, nemoj da kasniš! Odgovorila je: Ja nikada ne kasnim, za dva minuta sam tu, evo me blizu hostela.

Zadihano pokuca na vrata. Nag muškarac ih širom otvori.

“Izvoli, uđi! Odlično što ne kasniš. Imaš pet minuta da se istuširaš!”

Žena uradi kako joj je rečeno.

Soba je bila mala sa bračnim krevetom, jednim stočićem i stolicom, zamračena po njenoj volji.

“Dakle, sve ukupno dvesta evra?”upita je kada je izašla iz kupatila, pa poče da nabraja sve dogovorene usluge. Žena je sve potvrđivala klimajući glavom.

Prišao joj je od pozadi i uhvatio za grudi. Nežno joj je šaputao na uvo sve moguće perverzije koje su mu padale na pamet. Ljubio joj je vrat i ramena pa, okrenuvši je ka sebi uhvati je čvrsto za kosu i povuče dole. “Sve po redu droljo, zadovolji me i daću ti pare!”

Posle nekog vremena, završivši posao, veselo su čavrljali analizirajući njihov susret.

“Sviđa mi se ova naša igra…”, reče zamišljeno žena,”Ko bi rekao da smo u braku? Niko! A, eto, pošteno sam “zaradila” cipele!”

“E, odlična si! Bolja si od moje žene!”

“Budalo!”, pocrvenevši reče Iva.

“Nego, nisam baš sasvim zadovoljan! Moraću da te kaznim i da ti ne platim ceo iznos!”

“Molim!? Ti se šališ!”, crvena u licu ciknu žena.

“Ja sam i dalje”mušterija”, hoće mi se! Kome ćeš da se žališ? Oboje znamo da imaš više novca od mene i da ti nije problem da kupiš pet pari cipela po dvesta evra!”

“Ti to ozbiljno Slobodane? A dogovor, a principi, a poštenje?”

“Slatka moja droljice, kako si medena kad se ljutiš! Sve dok smo u sobi, igra traje…I ja sam odlučio da se ponašam kao najodvratnija mušterija. Eto, ljigavac sam i neću ti dati dvesta evra, nego stopedeset! Hahahaha!”

“Znaš,”uvređeno mu odgovori,”droljica”,”gadiš mi se, ne igraš pošteno, pljuješ  na mene i na nas. Žao mi te je…”

“Hajde, ne drami, svakako imaš dovoljno novca! Uh, bilo je ludo! Odoh da se istuširam!”

Iva je sedela nekoliko minuta na ivici kreveta brišući suze, dok je Slobodan iz sveg glasa pevao neku navijačku pesmu pod tušem. Kada je izašao Iva je već bila obučena i upravo je snažnim pokretom gasila cigaru u pepeljari.

“Kažeš, dok smo u sobi, igra dalje traje?”, reče ledenim tonom.

“Ti si još ljuta?”

“Ne, samo sam povređena…”, naglo ustade i prošaputa,”Odoh.”

“Sačekaj me, pobogu, ovo je samo igra, idemo zajedno kući!”

“U pravu si.”, reče mu ona stojeći kod otvorenih vrata,”Još sam u sobi i evo, igram se! Uzela sam ti sve pare iz novčanika! Hoće mi se! Računaj da sam te pokrala kao najodvratnija kurva! Čuj, biće tu za više od pet pari cipela! Baš me interesuje kome ćeš da se žališ? Vidimo se kod kuće, jedva čekam da smisliš neku novu igru koju ćeš igrati sa nekom drugom, jer ja ću podneti zahtev za razvod braka! I ne drami, ovo je samo igra!”

Posle bučnog zatvaranja vrata čuo se očajan krik koji je odjekivao hodnikom:”Ivooooooo!”