Iskaz

„Nije potrebno da postavljate pitanja“, obrati se islednik, dok je prilazio sa gomilom papira. Valjda u želji da prekrati formalnosti, da jednostavno ubrza. Jer, konačno, sam je, bez advokata, došao, predao se i čemu sve ovo...

„Sedite“, obrati se sudiji, baš kao da su uloge pogrešno dodeljene, a da je on taj u čijim su rukama moć i „zakon“, a ne mladi inspektor. „Sve ću potanko ispričati, od početka do kraja, potpisati iskaz, odričem se advokata i ovo sada pričam i tačka, kraj, više neću ponavljati. Jer, mi sve ide na k...., ova smejurija od vremena u kojem živimo, imitirajući da je sve normalno, a ništa nije. Vi radite svoj posao, ja sam svoj odradio.“

Iznenađen ovakvom silinom, da mu nije dao ni trenutak da bilo šta izgovori, inspektor sede naspram njega, ponudi ga cigaretom i kafom, što on sa zadovoljstvom prihvati. Prvi korak ka jednostavnom razgovoru je učinjen. Dok popije kafu, izgustira cigaretu, vratiće kroz glavu film, da mu nijedan bitan detalj ne promakne, a onda će ispričati što je naumio i -  kraj. Osećao je inspektor da nije potrebno da ga požuruje. Pustio ga je da završi ritual, povremeno posmatrajući njegove pokrete, a u mislima mu se vrtelo samo jedno - kako to da se tek tako predao?

„Pitate se verovatno koji sam ja to ludak, čudak ili bolesnik, da u vremenu kada svi gledaju kako će izbeći, ja sam odlučujem da neću bežati. A čemu bežanje? Od koga, gde? Da li mogu sam pobeći od sebe, sopstvenog karaktera, prirode, ili ko zna čega? Jednostavno, smišljao sam, smišljao, ćutao i spremao to, i to sam sa zadovoljstvom uradio. Ubio sam dve gnjide. Od sinoć na ovome svetu postoje dve štetočine manje, učinio sam maleni, ali korak - da gamad nestane. Zadovoljstvo mi je bilo, kao najlepši trenutak, ma, ne, nikada takvo zadovoljstvo nisam doživeo kao sinoć kada sam dve bitange zavezao, dovezao u magacin, a oni bespomoćni. Ne mogu da Vam opišem to ushićenje u tih pola sata. Vratio sam ceo život, očistio sebe, sprao sve muke, blato i dobio krila“, na tren zastade, pokušavajući da zaustavi zanos koji ga je poneo, da zaustavi i kaže ono što je potrebno.

„To su dva‚ugledna‘ čoveka, ha, ha, kakva smejurija nazivati te dve bitange uglednima, a ja sam promašen, ludak, mene će novine sada staviti na stub, čačkajući po mom životu, tražiti… Dobro je da već odavno niko u mom životu ne postoji. Oni koji su postojali, jednostavno su nestali, ko zna gde… Zašto?Zašto sam to učinio? Pre sedam godina, pod teretom problema, nemajući kud, pozajmio sam novac od ove bitange, takozvanog investitora. Vraćao sam, redovno sam vraćao dve godine. Znam, to se Vas ne tiče, ali, to je bio početak. Kažem, vraćao sam, ali ni posle dve godine nisam uspeo da stanem na noge i, kako to biva, nesreća ne ide sama, bolest, porodični problemi, sve se nakupilo i… Pokušao sam da ga zamolim za malo vremena, razumevanja, pozivajući se na vreme iza, kada sam sve, baš sve u roku vraćao, precizno, tačno, ali...

Ono jedino što sam imao, nasleđenu kuću i plac, e - to mu je zapalo za oko, rešio je da uzme i…uzeo je silom, uz pomoć ove druge bitange‚‘uvaženog‘ sudije. Prevarama, ucenama, batinama, uzeo je, a ja sam ostao na ulici, samo sa svojim golim životom. Ćutao sam, skrivao se, čekao i dočekao noć, kada… Noć kada su se dve bitange na jednom mestu pripite našle, kikotale, laprdale, hvalile se...

Naravno, lukavstvom sam ih prevario, vezao, dovezao u stari magacin i… Sada ono što je Vama najvažnije. Vezao sam ih za stolice, stavio traku preko usta, oni su gledali jedan u drugog, a ja između. Oni vezani, a ja slobodan, oni nemoćni, a ja gospodar njihovih usranih života. Paralelno, čas jednog, čas drugog pogledam, i onda, ne želeći da gubim vreme, vreme koje mi je bilo dragoceno, počeo sam. Po pucanj obojici u kolena, jauci, ja još glasnije muziku, kao da sam na koncertu, plešem, pevušim, a oni jauču. Cvile, sve bi mi dali da mogu da mi kažu, ali te glasove ne želim da slušam… Sekao sam im uši, burgijom probijao butine, ali lagano, da krv curi, lagano, želeo sam da umiru sporo... Potpuno sam im unakazio lica, isekao tela, a onda… Ne, ne, metak je skup, polio sam ih benzinom, zapalio. Ako prepoznate bilo šta, sve se nalazi u… Ništa više. Ovo je kraj iskaza.“

Dugo je inspektor gledao nepomičan. Miris iz dimnjaka dopirao je sa ulica u sobu u policijskoj stanici. Ovoga puta smrad je bio nepodnošljiv...