Iskradanje

San je bio kratak i prekinut demonskim prstima. Modrice po vratu, brisao sam ledenom vodom i želeo sam da mogu da vidim. Poderani pokrivač nije mogao sakriti prazni deo kreveta. Reči koje su bile snovi, progutale su svežinu noći. Gašenje noći bilo je tiho, a jutro u buđenju prepuno kapi.

Ples utvara po zidovima bio je nečujan i prljavi tagovi su se slivali. Iskradanje je iza sebe ostavljalo trag levog stopala i psi su mogli nanjušti odbeglost. Ptice su se budile, sa krila stresale jutarnji strah. Klizio sam i zavaravao zalutale. Nesigurno sam merio zaboravljeni prostor i odbrojavao korake. Kao da se istopio u vrelini.

Reka je bila bara. Izraslo žbunje progutalo je sve, a ogoljeno drvo je iščekivalo smrt. Odraz u reci bio je most od zaustavljenih koraka. Sećanja... Nanizani događaji, jedan po jedan, kao pragovi po kojima se korača do... Ples vodenih kapi narušavao je tišinu parka. Krošnje su iste, samo nema ledenih iglica.

Stolica je bila prazna i nataložena prašinom. Između dva razdvojena trenutka, bila je vidljiva.

Autor Vladimir Radovanović