Iskrivljena stvanost

Kada mi dođeš u misli, ne dozvolim da odu. Dam im svoje prste i papir da počnu da dišu umesto mene, da bih ja mogla da prestanem.

Kao da si bio Nikad sve što možda nekad pročitaš, a možda pročitaš i Nikad. Jer, ti i onako ne znaš da čitaš kako sam napisala. Tvoje Nikad je uspelo da bude i moje, a da moje Sve zbog tvog Ništa i meni to isto bude .Oba su mi ništa! I ti si bio Ništa, ali sam ja u svojoj glavi Sve od tebe pravila.

- Bio je to tvoj izbor, a ne moj! Potpuno si u pravu! Ja sam ta koja je grešila da bi zgrešila. Moje Sve više Ništa nije tvoje ! To Nikad je meni sad, a tebi verovatno nikad Sad nije ni bilo. I nije ni trebalo da bude.

-Ti si kriva! I to si u pravu! Ja sam kriva i iskrivila stvarnost. Glupo je ispraviti nešto što i treba da bude krivo, ali meni nije krivo, jer znam da tebi jeste.