Izbor

Bila je na izmaku snaga. Ne može se ovako više, pomisli. Dakle, jednom zauvek treba zatvoriti vrata prošlosti.

Posmatrala je njegove zelenkaste oči, osmeh, sat na ruci i malu tetovažu na vratu. Posle toliko godina i najtvrđi dijamant može da se izbrusi do savršenstva. To je bilo spolja. Njegova vrednost je u stvari bila u samom postojanju, on je oduvek bio savršen. Tako je o sebi razmišljala žena u zrelim godinama, sa osećanjima deteta i iskustvom pronalazača blaga. I sada ide ono nepisano pravilo, kad mu okreneš leđa, on krene da se interesuje za tebe. Svašta! To je za budale, dakle, za mene, na tu pomisao pocrvene.

Nismo na istom nivou, jednostavno, čovek je materijalista. Tešila se tako zajapurena. Popi gutljaj vina i nastavi da lista njegovu fejsbuk stranicu. Gle, kakav izveštačen osmeh! Čovek-reklama! Neka, našao je način da unovči znanje i veštine, ono što ona nikada nije umela. Jadničak, on to mora da radi čak iako ne voli, da, on to radi samo za pare, mudro zaključi žena. Uze slušalice ne bi li čula njegov intervju. Sada ide proseravanje, kao da je njegova veština nauka, osećaj moći koji se prosipa po publici kao čarolija čarobnjaka iz Oza. Vrhunska komunikacija čarobnog štapića. Misterija. Privlačio ju je svojom harizmom. Jednostavno ume, mag!

Posle treće ispijene čaše odluči da se isključi sa virtuelnog napajanja.

Živela je već tri godine sama i mogla je sebi da priušti privilegiju da radi šta god hoće u svoja četiri zida. Osim virtuelne zanimacije imala je pažnju drugih muškaraca. Bila je željna ljubavi i nežnosti, ali ne po svaku cenu. Dobro, tu je malo više lagala sebe. Isuviše otvorena i komunikativna u kombinaciji sa krotkom prirodom i ljubaznošću, navodila ih je na tanak led. Lak plen. Široki izbor potencijalnih ljubavnika smanjio se na najjuži izbor, može biti samo jedan. Ne, nije bilo tu kalkulisanja, interesa, nepoštovanja ili netolerancije, bila je fer igrač i uživala je u tome.

I odjednom bljesak, pitanje kao grom iz vedrog neba. Zureći kroz trepavice u duvanski dim, obrati se sebi sa pitanjem šta zaista ona sama želi? Hajde, sad iskreno!

Uvuče svom snagom jedan dim, pa ga lagano propusti kroz usne u obliku slova”o”, šaljući dimne signale samoj sebi. Kako je to jednostavno!

Sve ono što je tražila u muškarcima, sve ono za čim je čeznula osećajući bol zbog neostvarenosti, sada je shvatila da treba tražiti u sebi. Da, sama sebi dovoljna. Nema razočarenja, nema ćudljivosti, nema laži, nema prevare! Pa, da! Čekaj da pojasni samoj sebi. Zapali drugu cigaru, bljesnu vatra u mraku.

To je ljubav prema sebi, to je samodovoljnost, samoostvarenost, samoprihvaćenost, a, ne očekivati u drugome, od drugoga ono što ti jesi. Ha! Još malo Natalija, možeš ti to! A, šta je sa seksom? Ok, idemo ovako, može biti samo jedan…daaaa, ali to je ideja, taj jedan je u svima njima, jer u svima njima tražim tog jednog! Uf, bre! Zajebano! Pa, dobro i nije tako strašno, dakle volim tog idealnog u svima njima i to je ljubav, a seksam se sa kim hoću! Hahahahaha! Jebi ga, to mu tako dođe.

Priđe stolu, upali lampu, pa kompjuter, i dok je čekala da se pojave sve ikonice seti se neke davne prošlosti, mladosti i tog  vremena nevinog u odnosu na ovu sadašnjost, kada bi pretrnula zbog dodira tog jednog, kada joj se mutilo u glavi zbog poljupca, kada joj je srce igralo od sreće samo kada bi ga ugledala. Da, isto je, pomisli, samo sada vidi njegov lik na ekranu, šapuće mu u mislima, miluje ga bez dodira, priča sa njim u sebi, zamišljajući šta bi bilo da je tu, sa njom.

Šta bi bilo? Glupa matorko, bio bi oduševljen da ti menja pelene i da pere tvoje usrano dupe! Naglim pokretom okrenu invalidska kolica vešto ih uglavljujući u odgovarajući prostor radnog stola tako da joj je tastatura bila na dohvat ruke, dok se sa ekrana  smešila njena profilna slika, u stvari slika neke prelepe devojke tako neodoljivo privlačne za sve one”može biti samo jedan”.