Iznenađenjce

– Danas je na tebe red, mili – reče Ivana, pokupivši sudove od ručka i spustivši ih u sudoperu. 

– Ako ti tako kažeš. – uzvratio sam i odgegao se do kuhinje da pristavim kafu. Kako se nikad ne zabroji, zavrteo sam glavom. 

Potom smo, kao i obično, zauzeli svako svoju beržeru, dva najdragocenija komada nameštaja koji krase naš životni prostor (kasna secesija, poklon od moje baba-tetke Kristine), i čekali da na TV-u počne kviz Slagalica.

I dok je napolјu padao prvi sumrak i lenjo se uvlačio u naš dom, mene bi zasigurno uhvatio dremež da se ona nije vrpolјila na svom mestu lagano odevena, u letnjoj providnoj halјinici. 

Ona je spremna za intimnosti u svako doba dana, dok oganj u meni počinje da klјuča tek oko ponoći. Ali, ona bi noću da spava. Treba živeti u skladu s prirodom, to je preduslov za dug i srećan život i najbolјa odbrana od stresa – tako ona misli pošto joj to usadio u glavu jedan od njenih učitelјa joge.

Šta sve nisam pokušao. Ubeđivao je da mi prepusti inicijativu u tim stvarima, ponavlјao joj da razmenu nežnosti bar jednom odložimo za kasne večernje sate, citirao eminentne seksologe... Nije vredelo. Svaki put bi se ponovilo isto:

– Šta ja to čujem, opet mi predlažeš seks pred spavanje, penzioneru jedan? Nemaš još ni trideset. Šta će biti kroz deset, dvadeset godina...

– Ali, mila, da pokušamo bar jednom, šta te košta...

– Kako ne shvataš, neću da nam se ono najlepše pretvori u rutinu, kao nešto što se podrazumeva čim uskočimo u krevet. Pre bih na terasi ili u garaži, ili na klupi u parku, nego u spavaćoj sobi, koliko puta treba to da ti ponovim?

U drugim okolnostima prihvatio bih njene argumente, ali ovako oboje smo na gubitku, a ja nisam u stanju da joj to dokažem. Kao što ne mogu ni da se pomirim s tim.

U međuvremenu, ostalo je još nekoliko minuta do početka Slagalice, a njoj nije padalo na pamet da odustane. Mili, možemo i da propustimo neku epizodu, zar ne? – govorio je svaki njen pokret.

Smišlјao sam šta da radim. Najednom, sa malog ekrana oglasio se spiker:

– Dragi gledaoci, zbog vanrednih političkih događaja prinuđeni smo da promenimo programsku šemu. Večerašnju epizodu vašeg omilјenog kviza Slagalica emitovaćemo sutra u uobičajenom terminu!

Ma nosite se i vi i vaša programska šema!

Nastavila je da se proteže, zevnula nekoliko puta, sve vreme motreći da li primećujem kako joj se halјina mreška po oblinama. Garantovano smišlјa koju fotelјu da upotrebimo. Nјena je nešto manje rasklimatana, tipujem da će njoj dati prednost.

– Šta misliš, lјubavi, kad već nema Slagalice da odemo negde u šetnju? – rekao sam.

Odmahnula je glavom.

– A da odgledamo neki film?

Namrštila se i upitno me pogledala. 

– A da rešavamo sudoku?

Sad me je već gledala kao da sam sišao s pameti. 

Vist? Šah? Domine? Ne lјuti se čoveče? Mice? Poker?

Pogled joj je lutao po sobi kao da je tražila čime će da me gađa.

– A partija jamba?

Zakolutala je očima. Mora da sam konačno pogodio – ponadao sam se i pojačao ulog.

– U svlačenje? A, šta misliš?

– Bolјe da ti ne kažem šta mislim. Nego umesto što naprežeš mozak, a vidim da ti to danas ne ide baš najbolјe, skoči do frižidera i donesi nam iznenađence.

– Kakvo sad iznenađence?

– Skoči pa vidi.

Otišao sam u kuhinju i otvorio frižider. Krempite! Moja omilјena poslastica. U trenutku mi se popravilo raspoloženje. Dograbio sam poslužavnik i umarširao u dnevnu sobu. Moja draga je stvarno šampion, nema šta, pomislio sam spustivši iznenađence na stočić.

– Otkud se ovo ovde stvorilo? – upitao sam je pokazujući glavom na krempite. – Kojom to magijom?

Sačekala je da sednem, onda mi se nasmešila.

– Pa srećna nam godišnjica, dragi!

Poželeo sam da me mrak pojede.

Ona se toliko smejala pokazujući prstom na mene.

– Kakav si ti kralј! Kakav si ti kralј! – ponavlјala je kikoćući se.

Kad je shvatila da je preterala, skočila mi je u krilo, zagrlila me  i zalepila mi nekoliko polјubaca po kosi i vratu.

Smazala je samo jednu krempitu, a ja sve ostale. I nije teško pogoditi šta je potom usledilo. Opet je bilo po njenom. Na podu. I, što je najvažnije, potrajalo je.

Bila je blizu ponoć kada smo otišli pod tuš i potom se ušuškali u krevet. Ali prevario nas je polјubac za „laku noć“, pa smo nastavili lјubavni maraton.

Nije mi silazio osmeh s lica, a bogme ni njoj.

Autor Zoran Škiljević