Izvrnuta čarapa

Jedne noći bez sna, nametnula mi se jedna izvrnuta čarapa kao inspiracija o smislu života. Bila je, sa svim onim neodstranjenim koncima koji su visili sa rubova šavova,  jednostavna ilustracija života.

Hvala ti, beskućniče moje savesti!

Hvala ti, besciljna dobroto mog nasleđenog karaktera!

Hvala ti, moje sveživotno iskustvo!

Progledala sam ja te noći.

Pitanja su bili i odgovori. Um je bio smiren, srce je ćutalo, nešto treće je carovalo mojim čudnim stanjem, čuj, inspirisano jednom izvrnutom čarapom! Kezila se sa stolice kao neka aždaja sve sa onim brcima od konaca. Prepustila sam se tom trećem stanju.

Imam celu noć da plovim tamno plavim morima, preplavljujem se i davim, to mi je kao neki fetiš! Davljenje u divnoći postojanja, beskompromisnoj radosti bića i mudrosti nezrelog deteta.

Tamno plava u ljubavi sa ljubičastom u strasti spajanja postaje indigo. Hej, indigo, volim te!

Možda je to samo histerija ili ludilo mašte, ali, divan je to osećaj osmišljavanja besmisla.