Jedan dobar razlog

U gradu u kome su se svakodnevno dešavali razni događaji iz kulturnog i društvenog života, živela je devojka koja je bila prilično usamljena. Nije imala sreće da, poput njenih vršnjakinja, upozna pravu osobu, nekog ko bi je izveo i upotpunio joj doživljaj sreće. Sreća je lepa kada se deli u dvoje, svaki trenutak proveden sa osobom koja ti u životu znači, predstavlja najlepši komad dušinog mozaika.

U životu joj, uglavnom, ništa nije nedostajalo, bila je ispunjena gotovo na svim poljima, porodičnim i poslovnim. Ipak, gledajući u svoje koleginice, koje su se uveliko hvalile osnivanjem porodice, onog najlepšeg trenutka u životu jedne žene, setila se kako joj taj komad slagalice nedostaje da bi prikaz njene duše bio celovit. Sve značajne manifestacije u gradu bi provela u društvu koleginica ili porodice. Ranije je to ispunjavalo i činilo srećnom. Ali, došao je trenutak kada je više to nije ispunjavalo... Bio joj je silno potreban snažan muški zagrljaj, da boravi u nečijem naručju gotovo čitavu večnost, da sa nekim dočeka svoju starost... Gledajući u zaljubljene parove tužnim pogledom, iznenada bi okrenula glavu na drugu stranu, ne mogavši da izdrži udarac koji joj je život priredio. Nije bila kriva, jednostavno joj se nije dalo. Ako je nekome sudbina okrenula leđa, onda je to sigurno ona.

Šetajući besciljno, sa dubokim i teškim mislima u glavi i srcu, iznenada se sudarila sa cigankom koja je prosila na glavnom gradskom trgu. Ciganka joj ne reče ništa drugo osim: "Kćeri, vidim da si nesrećna i da mnogo patiš. Budi sutra u ovo vreme na istom mestu. Pogledacu ti u sudbinu, da vidim mogu li nekako da ti pomognem ili posavetujem."
Ne odgovorivši, potpuno zbunjena, nastavila je da korača ka svojoj kući. Za ovaj dan je bilo joj je dosta slučajnih susreta. Ipak joj je u sećanju ostala živa misao na ciganku i njen zahtev. Nije verovala da se tok sudbine može promeniti. Ono što ti je određeno, to će te i zadesiti, nema tu nikakve popravke ili dopunjavanja. Ipak, unutrašnji glas joj je govorio sasvim suprotno. Pokušaj, pa kako ti bude. "Gore od ovoga što jeste, biti ne može".

Sutradan se, prema dogovoru, našla sa cigankom na gradskom trgu. Čim ju je ugledala, ciganka se uputila ka njoj. Želela je da joj pomogne, imala je nepogrešiv osećaj u spajanju srodnih duša. Bavila se hiromantijom, gatanjem u dlan, ali ne u vidu zanata, već isključivo da bi omogućila da se dve sudbinski vezane duše spoje i pronađu zajednički put ka sreći. Zatražila je da joj ispruži dlan leve ruke, pošto se na njemu najbolje ocrtava karakter i dubina ličnosti kojoj se gata. Linije dlana bile su raznolike. Po pitanju zdravlja, posla i uspeha linije nisu imale prekida, što je značilo dug i uspešan poslovni život. Ali šta se dešava na ljubavnom planu. Ne vrede ti ni sva blaga sveta, ako nemaš pravu osobu kraj sebe, da sa njom podeliš i sreću i tugu. Zagledavši se dobro u predelu Venerinog pojasa i linije braka, glasno je uzdahnula rekavši joj:

" Kćeri moja, sudbina ti je odredila jednoličan emotivni život, bez uzbuđenja. Postoje dva moguća načina za tako nešto, prvi je od Boga i ako je on tako odredio onda ti ne mogu pomoći. Njegovoj se volji ne protivim, možda je tvoju ljubav zadržao samo za sebe. Ako je razlog tvoje nesreće od ljudske prirode, očekuj pomoć. Ljudi su grešna bića, često se dešava da zarad ličnog interesa zgrešimo, a da toga nismo ni svesni. Pogledaću ti u poslednju liniju na dlanu, to je linija sreće. Ako je postojana i susreće se, makar malo, sa Venerinim pojasom i linijom braka, udaćes se... Ako je zaobilazi, sreću moraš da potražiš na drugom mestu."
Držeći je za dlan leve ruke, pre nego sto je pogledala u liniju sreće, prošaputala je njoj znanu bajalicu vezanu za molitvu devojačke sreće. Pogledala je ponovo u dlan i ukazalo joj se da se linija sreće spojila sa Venerinim bregom i linijom braka tek u predelu linije glave, odnosno razuma. "Bukvalno prevedeno - nećeš se udati sve dok dobro ne razmisliš i sama ne odlučiš izabranika svog  srca. Ko će to biti odlučiće tvoj razum. Mogu ti reći samo da će biti osoba poput tebe, jednolične ljubavne karme... Ostaj mi zbogom kćeri, veruj čvrsto i biće ostvareno."
Prolazili su dani i meseci...na ljubavnom planu se, uglavnom, ništa nije menjalo. A onda, jednog dana, sudbina je odlučila da i njoj pruži uživanje.
Sasvim slučajno, dok je zajedno sa koleginicama izašla u večernji obilazak, ispred njih se stvorio mladić koji je delovao nekako usamljeno...nije imao nikoga kraj sebe ko bi mu pravio društvo.
Pogledao je u njihovom pravcu, posebno se udubvši u njene krupne oči, kao da traži utehu u njima.
Nije prošlo mnogo vremena, kada ga je ponovo srela kako šeta bedemom pored reke, udubljen u kretanje njenog nemirnog toka. Pomislio je kako reka ima više života u sebi, zahvaljujujući matici koja je vuče ka ušću...samo se kod njega ništa ne dešava. Njegova životna reka je presušila, nema postojanog kretanja, stoji poput bare na jednom mestu... Tog trenutka, prišla mu je i upitala ga za pomoć u prelaženju bedema.
Osećala se nesigurno zbog konstantnog kretanja i komešanja vode. Zagledavši se u nju, pružio joj je ruku i zajedničkim snagama prešli su na drugu obalu zaputivši se prema gradskom keju. Usput su se dogovorili o ponovnom susretu.
Kada je, jednom prilikom, ponovo naišla na ciganku, zahvalila joj se, poručivši joj da konačno nije sama i da je srela čoveka svog života.
Ciganka joj je odgovorila:
"Srodne duše poput reke nailaze na mnoge obale na svom putu od izvora ka ušću...ali samo je jedna obala prava. Drago mi je da si pronašla sigurnu obalu, želim ti puno ljubavi u životu."
Bio je to poslednji put da se susrela sa cigankom. Verovatno je otišla na drugo mesto u potrazi za još nekom izgubljenom dušom, ne bi li joj pružila pomoć u nalaženju srodne duše.