Još jedan dan za neuspeh

Bilo je 10 sati, Strahinja se probudio mamuran, češao je muda, kao svaki muškarac izjutra. Pre nekoliko dana sreo je glavnog urednika novina za koje je pisao.Urednik gaje pozvao na proslavu 146. godine od osnivanja lista. Strahinja je bio zahvalan. Razmišljao je tih dana o 146. godina dugoj tradiciji, da spadneš na list koji živi od čitulja i oglasa. Pripremio je kafu, obukao crnu majicu kratkih rukava, s kragnom i farmerke, sa zašivenom rupom kod muda, za koje ga vezuje uspomena kako je dobio posao uopšte. Obuo je svoje stare, crne patike i susreo se sa odrazom stvora u ogledalu.

„Odvratan si“, rekao je svom odrazu, stavio naočare za sunce i izašao iz stana.

Bilo je toplo, znojio se kao krmak dok je pešačio do centra. U stanu je imao punu paklu plavog Kamela i jednu skoro praznu, psovao je ulicom, jer se uhvatio za pogrešnu, kao za većinu stvari u životu kad je imao izbor. Stigao je u foaje centra za kulturu i rukovao se sa rukovodiocima redakcije. Bilo je mnogo starijih ljudi od njega, u odelima, okolo su prolazili konobari i nosili piće. Zgrabio je pivo, progurao se između ljudi i seo sa strane. Našao je pepeljaru i zapalio cigaru. Primetio je dve spisateljice, jednog pisca, nekoliko slikara, fotografa, sportskog analitičara i jednu slobodnu umetnicu. Trpali su roštilj sa švedskog stola u svoje tanjire, ždrali i kenjali o stvarima.

„Zdravo!“Čuo je glas.

Bile su to devojke koje su radile s njim ranije.

„Zdravo i vama“, rekao je i zabio nos u svoje pivo.

„Samo mi smo tu od naših?“ pitala je jedna.

„Naših? Valjda, nemam pojma.“ Mislila je verovatno na ostale, iritantne, mlade stvorove, koje je morao da viđa na sastancima u redakciji.

Gde je taj jebeni konobar, mislio je kad je popio treće pivo. Sad mora da ustane i pronađe ga. Primetio je zamenicu direktora lista, zgodnu i lepuškastu plavušu okočetrdesetak godina, u uskoj, krem suknji. Nasmejali su se jedno drugom i on je prošao ka šanku. Konobara je bio mlađi od njega, kratke plave kose i tupavog pogleda.

„Pivo se greje“, reče Strahinja.

Konobar je pričao sa nekim klinkama i pogledao ga bez reči.

„Ta informacija treba da te brine, kao mene“, nastavio je Strahinja i uzeo pivo.

Teško je prolazio između ljudi, bio je krupan, visok momak od dvadesetak godina. Sav krem gradske kulturne skupine, nije prestajao da ždere, pa čak i kad je Strahinja razmišljao da pojede govno, i priđe piscu, nije mogao, jer pisac je samo žvakao. Sve to išlo mu je na kurac, ti komentari, teme, kritike o hrani, a ponajviše grupa vegetarijanaca, koja je uzimala samo neke salate od patlidžana sa gomilom biljaka, koji su bili između roštilja. Zar to nije kršenje njihovih pravila, pomislio je i nasmejao se Strahinja. Urednik lista seo je pored njega i kucnuli su se čašama. Pušio je svoju cigaru i smrdeo na kajsiju. Duplu.

„Šta mislite o toj privatizaciji?“, pitao je Strahinja.

„Šta da mislim, koji kurac“, počeo je urednik. „Biće to neko iz stranke, neki mali, žvalavi Pera Perić, koji je verovatno izduvao za kandidaturu gradonačelnika negde u Jagodini“, nasmejao se i povukao dugačak dim, pa nastavio: „koji će da pljune pare i da ga boli dupe.“ Nategao je rakiju.

„Iskoristićete ih. Izvući ćete se.“ Smejao se Strahinja i cugao pivo.

„Sigurno.“ Potapšao ga je urednik po ramenu.

Mladi konobar prilazi, grabi pivo i daje Strahinji.

„Hvala. Počinješ da mi se sviđaš. Ne na način na koji si mislio. Sedeću ovde, neka to pivo stiže“, rekao je Strahinja.

„Svakako.“ Osmehnuo se klinac.

Posle tog desetog piva i mamurluka koji nije ni prošao, Strahinji je zamenica direktora lista, Danijela, postajala sve privlačnija.

„Izvinjavam se.“ Zaplitao je jezikom.

„Reci, Strahinja?“Nasmešila mu se.

„Moram da primetim da zaista predivno izgledate.“ Spustio joj je ruku na rame, bilo je glatko.

Sportski urednik se smejao dok je stajao pored i pokazivao Strahinji rukom da ode dok ne napravi skandal.

Alkohol ga je nagazio, pa se pozdravio sa članovima redakcije i izašao odatle. Proslava 146. godišnjice lista, ovi ostali mora da pola veka žderu roštilj na ovaj dan. Nije ni dinara uzeo od tih novina, napolju je bilo toplo i sve je izgledao kao još jedan dan za neuspeh.

Stefan Stanojević