Ju, naopako!

Palo mi je na pamet da se prošetam do čarobne šume. Da malo procunjam tamo, uđem u neku bajku i doživim sudbinu neke princeze. Dobro, mogla bih da budem i prasence ili žaba, možda i princ, svejedno, samo da uđem u neku priču. To su oni momenti kada pomisliš kako je lepo biti glumac i bar na neko vreme biti neko drugi.

Pokucah tako ja na vrata šume, kad, pojaviše se patuljci, saslušaše me i dogovoriše se da me ne prime, jer nemaju tu veličinu spojenih kreveta za mene i boje se da neću nešto da im slomim tamo u toj njihovoj kući. Dobro, pomirim se sa sudbinom i nastavim da kucam na druga vrata . Pojavi se sada Ledena kraljica, ne znam iz koje priče, odmeri me od glave do pete i reče mi da sam zapuštena za njen pojam, jer, gde je manikir, veštačke trepavice, preplanuo ten, nadograđena kosa, napućena usta, a i neodgovarajuće sam težine, kaže, popucaće led pod mojim nogama, a ne, ne, ne mogu ni kod nje. Pa, dobro, budem uporna i opet zakucam na nova vrata da odzvanja cela šuma. Za divno čudo, pojavi se prelepi princ, nešto mlađi od mene, taman tako divnog osmeha, ljubazan i rešen da me ubaci u svoju priču, kad se iz pozadine ču gromki glas njegove princeze, on samo slegnu ramenima i zalupi mi vrata pred nosom. Doooobro, zaključih ja, idem dalje, ih, ima tih bajki koliko hoćeš, u neku ću da upadnem ne zvala se ja Jadranka! Sledeća vrata sablasno zaškripaše. Neka hvala, sama ih zatvorih. Idem ti ja sve dublje kroz tu šumu. Kuc, kuc, kad eto i vuka na vratima. Jedva sam ga ugledala od dima, puši kao Turčin! Posle mog predstavljanja, odmeri me od glave do pete i reče mi da upadam. Trešti neka tehno muzika, sa onim, tuc, tuc, tuc! Pitam za baku i Crvenkapu, a on mi odgovori gaseći cigaru da je baka na raftingu, a Crvenkapa se tušira. Ne razumem šta ću onda ja tu? Da budem lovac kojeg će on da smaže! Ma nemoj, odoh ja i od vuka u potrazi za bajkom sa hepiendom. Na nekom stotom kilometru neobjašnjivih laži od bajki, naiđem na prelepa vrata koja se preda mnom sama otvoriše. Zaslepila me svetlucavost tirkiznog mora, miris morske strasti, ujednačeni šum talasa. Kakva lepota! Da, hoću da budem deo ove bajke! Naravno, ishitreno sam izrekla želju. I dobila ono šta sam htela. Deo sam mora, zbrinuta, zaštićena, voljena i poželjna. A, pitate me šta sam ja u toj bajci? Reći ću vam samo to, da jedva čekam da me neko otkrije, da me nečiji vešti prsti dohvate, nečije sjajno oko ugleda i proceni moju vrednost. Ah, da! I da visim na nečijem vratu... Jer, ja sam biser koji živi u jednoj školjci i čeka da bude otkriven...za to vreme ja usavršavam svoj sjaj neverovatnom čežnjom za ljubavlju, ne bi li usrećila tog koji me bude otkrio... A, gde je tu hepiend, pitaće se mnogi? U čekanju dragi moji, u čekanju...