Jutro posle

Probudili smo se prilično kasno. Tiho se išunjala iz kreveta i otišla do kupatila. Nije zatvorila vrata. Čuo sam je kako pere zube, pušta vodu u klonji, kako piški, kako se tušira. Pokušavao sam da kapke držim zatvorene i da ugrabim još koji trenutak sna. Uvek sam imao osećaj da su tih dodatnih par minuta sna koje uspeš da odlomiš od ostatka predstojećeg dana, neka vrsta pobede nad svetom, nad životom, nad uobičajenim svakodnevnim besmislicama. Nekada mi se čini da tih par minuta između sna i bolnog buđenja predstavlja suštinu života. Nekako, prisutan si, pomalo svestan svega što te okružuje, ali još uvek te nisu napali krediti, političari, beda. Neka vrsta blenog stanja u kom možeš da osetiš još po neki nagoveštaj ljudskosti u svom telu.

Izašla je iz kupatila i još topla i mokra se ušunjala ispod našeg pokrivača. Blago sam se naježio od dodira njene mokre, još uvek tople kože. Nežno je počela da me mazi i ljubi. Njena ruka je uvek znala kako da pronađe baš ono mesto na mom telu koje će me pokrenuti iz mrtvila. Ajd' dobro...to i nije neka velika mudrost. Glumeći neko polosvesno stanje prebacio sam ruku iza leđa i ovlaš joj dodirivao grudi i unutrašnju stranu butina. Koža joj više nije bila hladna i mokra, a i meni je bilo sve teže da foliram da spavam. Okrenuo sam se ka njoj i prihvatio igru koju je započela. Prastari krevet je bolno civleo pod našim telima. Jutarnji seks ima svojih čari. Briše sva sranja od sinoć. Obično je veoma dobar. Kratak, ali dobar. Ovaj put je baš uspela da me pogodi u "živac". U tih par minuta divlje požude uspeli smo da rešimo sve probleme i nesuglasice koje su lebdele nad nama još od prošle noći. 

Inače, prethodno veče nam je bilo baš zajebano. Ni ona ni ja nismo bili u formi. Nije bilo nekog posebnog razloga za to. Jednostavno, došao nam je takav dan. Nadrkanost i netrpeljivost bez ikakvog valjanog razloga se pojavljuju s vremena na vreme kod parova sa maratonskim ljubavničkim stažom. To je valjda normalno. I najbolja knjiga ti ponekad dosadi posle stotog prečitavanja, ali opet ćeš je opet pročitati i uživati u njoj. Na kratko smo izašli do pivnice iza ćoška i u rekordnom vremenu slistili par piva. Ćutali smo sve vreme i gledali u različitim pravcima. Nije bio naš dan. Bili smo dovoljno iskusni i suviše dobro smo se poznavali da bi dozvolili da sitne zamerke i peckanja makar na trenutak pokvare naš odnos. Radije smo ćutali, pili i čekali da se demoni koji su u tom trenutku živeli u našim glavama presele na neko drugo mesto. Bili su uporniji nego obično. Vratili smo se do našeg stana i besmisleno gledali kroz televizor, pokušavajući da ubijemo nelagodu koja nas je pritiskala. Vreme je sporo prolazilo. Samo se čekala varnica, pa da haos počne. Da se jedno drugom najebemo majke i kažemo ono što mislimo i ne mislimo. Scena za sukob je postavljena, ali akteri su izgleda bili dovoljno mudri pa se nisu pojavljivali na bini. Uspeli smo da pobedimo demone i otkažemo boj. Ranije nego obično smo se ušuškali u krevet, odradili jedan kratak i prilično neemocijalan seks, koji se svodio na ritmičko pomeranje guzova napred - nazad, plaknuli se, okrenuli se svako na svoju stranu i zahrkali.

Sačuvali smo sebe i dali nam snagu da nastavimo onako kako želimo i kako možemo. Za to je potrebno mnogo strpljenja, znanja i ljubavi, a mi u tome nismo oskudevali. Izgleda da smo bili mudri, jer smo uspeli da oćutimo sva sranja, da ne dozvolimo da nam jedno loše veče, par sati uzajamne nadrkanosti, uruši svet koji gradimo godinama. Itekako smo svesni svih naših mana i vrlina, ali smo uspeli da uzajamna proseravanja o nedostatcima onog drugog, o nedostaticma sa kojim zajedno godinama živimo, a i pored kojih se volimo, ostavimo negde sa strane. Daleko od nas. Da, svako od nas ima svoje mane koje idu na kurac onom drugom. Svako može svom partneru da zameri mali milion stvari, ali ako zaista nekoga voliš, ako svesno i voljno živiš sa tom osobom, ako celo svoje biće daješ svom partneru onda i te mane treba da prihvatiš kao deo njegovog bića. Da ne voliš samo njegove vrline, već i njegova sranja, jer ako nisi u stanju da to učiniš, zašto si uopšte sa tom osobom? Ima li smisla? Sitnice ubijaju prave, velike veze. Krupni problemi ih učvršćuju. Samo ljudi koji ne vole stvarno i iskreno mogu da dozvole da glupave sitnice prave krvave tragove u njihovim vezama, emocijama i srcima. Oni koji stvarno vole svim svojim bićem znaju kako da čuvaju i neguju ono što imaju.

Dakle, jutro nam je donelo olakšanje i veliki kamen nam je pao sa srca. Mogli smo i hteli smo da nastavimo dalje. Imali smo volju i imali smo nas. Prethodno veče je palo u zaborav. Na svu sreću bila je subota, pa smo mogli da se, bez ustezanja i žurbe, posvetimo jedno drugom. Pošto smo poželeli dobro jutro jedno drugom odličnim jutarnjim seksom, uspeli smo da ukrademo od sveta još sat ili dva dobre dremke. Jutarnji postseksualni san je jedna od prvih stepenica prema raju. Spavali smo zagrljeni i lepljivi, iako nam to nije običaj. Njene grudi su mi dodirivale stomak, a na levoj butini sam osećao kao me svilenkaste dlačice njenog međunožja nežno miluju. Zaspala je pre mene. Kroz poluspuštene kapke sam gledao njeno usnulo, srećno lice. HEJ, opet smo pobedili sva sranja i život je samo naš... Sva sranja i problemi prolaze, ali mi opstajemo i ostajemo. Njen lik je postepeno počeo da mi bledi pred očima...da nestaje u nekoj ružičastoj izmaglici. Zaspao sam snom pravednika držeći njenu glavu u svojoj ruci. Nikada ništa toplije i voljenije nisam osetio na svom dlanu. Dobro ti jutro.