Kako je čovek postao drvo

Razmišljam i maštam...pa zastanem, pa se zapitam...!

Hoću li ikada postati drvo?!

Da imam ogromnu krošnju i velike, najzelenije listove...

Hoću da se na mene okače dve ljuljaške,

pa da dođu dva deteta da se njišu...

A dan neka bude lep.

A ispod mog lista, nek bezbrižnu hladovinu uživa gusenica...

A onda da uveče, onako golem, stojim ispod zvezda, dok mi mesec obasjava stablo.

Tek da se nazirem, kao kakva senka...

A onda, neka dođu oluje,

neka me saviju do zemlje,

neka odlomi koju granu,

neka me kiša spere...

Pa zatim, neka bude zemljotres, da moj koren pokaže svoju veličanstvenu moć.

Pa  neka me udari grom, da imam velelepni ožiljak,

pa da budem pod snegom, i da me led okuje,

ali da caklim i blistam...

A onda opet da pustim pupoljak.

Da list krene.

Da ptice dolete...

Da se vrate ona dva deteta

i ona nekadašnja gusenica,

sada već prekrasni leptir.