Kamenčići (drugi deo)

Nadrealni prizor ga je naterao da suzbije sopstveni ironični komentar koji se već rađao na usnama. Ironiju je često koristio kao najtvrđi oklop, zlu ne trebalo, iako mu je duša bila izatkana od paučine, Mlečnog puta i stihova.

Ni za živu glavu nikome ne bi priznao da ima običaj da zaspi uz Kavafijevu poeziju u rukama, iako je skoro svaki red znao napamet. Reči poema su ga smirivale, naročito ep o Itaki, njegov najmiliji. Ono što je za lokalne pijace bila hladna Recina, za njega su bile tople i mudre reči velikog pesnika. Meštani bi ga zavitlavali do sudnjega dana da su znali kolika je lirska dušica, bio je stopostotno siguran. Kakva crna poezija, kakvi bakrači! Njegovo je da okreće palačinke i brine o unosnom porodičnom poslu, na kojem su mu mnogi zavideli.

Bilo kako bilo, evo ga, kleči ispred nekih razbacanih kamenčića, dok mu srce bije kao ludo, pomno iščekujući staričinu proročku presudu. Ajša se malo nagnu ka njemu i tiho prozbori:

"Ljubav ti je spremila divno putovanje i onu, koja će biti tvoj konačan cilj. Bogovi će slati vatru i mrak, ali bez straha spojite ruke zauvek.”

Nije bio siguran da je najbolje čuo staričine reči, pa je zamolio da mu još jednom ponovi krajnje čudno proročanstvo. Sve mu se pomutilo u glavi…ljubav, Bogovi, Scile i Haribde… Pa on je umro još onog dana, kada mu je Eva umrla na rukama, kakve su to neslane šale? Pokušao je de voli ponovo, nije išlo i šta sad…? Ona je samo nemo odmahnula rukom i začuđujuće hitro skupila raznobojne kamenčiće sa pohabanog platna.

"Sve će ti biti jasno kad dođe vreme.", ipak ga udostoji odgovora, dok je otresala pesak iz marame i namotavala je ponovo oko glave, vešto praveći čalmu.

"A šta ako me vreme zaobiđe?", zapita glasno, shvativši u magnovenju, da priča sam sa sobom. Starica je već zamakla u šumarak i njegovo pitanje se prosulo na pesak i okolno žbunje, isprskavši ga dilemama, poput letnjeg pljuska. "Da li će vreme pristati da bude moje"?, pitanje je čamilo u meandrima podsvesti, poput dugogodišnjeg osuđenika u samici.

Neočekivano, odgovor je stigao jednog, činilo se uobičajenog, vrelog ali kišovitog jula, dosta godina kasnije.

nastaviće se...