Karijes

Koliko se sećam bila je gola. Potpuno. Mozda samo pokrivena izgužvanim čaršavom. Corpus delicti provedene noći. Držala je rečnik i govorila nekim meni potpuno nejasnim jezikom. Retko razumem jezik žena. Oslanjam se na pogled. Dodir. Intuiciju. Ova knjiga mi je dodatno komplikovala život.

Mirisala je na čekaonicu. Završni ispit stomatologije, bekstvo od njega, odlazak u nepoznato. Sa nepoznatim. Ili je mislila da je doprla do mojih dubina dopirući duboko u nju te rasterećene letnje večeri. Neke večeri u životu ti postanu večnost dok ostale jednostavno otaljavaš.

- Kako se kaže svemir? - postavi pitanje naga profesorica.

Ta reč mi je bila strana i na našem jeziku iako sam je osetio par puta. Kao svaki loš đak morao sam da se izvadim na foru. Bacih neomiljenu knjigu sa njenih grudi, pomerih čaršav... Ubrzo dobi odgovor na svoje pitanje. Ludački smo se smejali te noći...

- Imaš karijes na petici - profesionalna deformacija. Ne, više je ličilo na brigu o čoveku koji će je možda braniti u zemlji hladnih pogleda i nelogičnih glagola. Osetih kako se sa petice spušta do srca. Nekako nagriza. Dovoljan razlog da se sutradan pojavim u njenoj ordinaciji. Možda ga izleči ili izvadi. Treće opcije nema.

Prevario sam se. Bilo je. Svoju magičnu knjigu zamenila je rečnikom sigurnih pojmova. Preselila se u drugi grad gde se do kasno u noć sa svojim izabranim preslišavala šta treba kupiti sutra. A karijes? Redovno ga kontroliše sa ponekim smajlijem na ekranu glupog telefona.

Radisav Rade Aničić