Koncerti u Beogradu

Petak veče. Radio 202.

U Beogradu gostuje neka norveška grupa. Omiljeni radio prenosi inlive. Pijuckam vino i slušam. Drži me budnom,

A i volim rock and roll. Još od Rollingstonesa. Naravno da sam išla na koncert na Ušću. I igrala. Najinteresantniji deo je bio kad smo ja, muž, kolega bezbednjak i njegova žena na kraju krenuli ka izlazu. Kroz one metal detektore ulazili smo 2 sata, sad nas je ista agonija čekala na izlasku. Zašto kontrola na izlazu, nikom nije bilo jasno.Prišli smo ogradi, a moram reći da smo u tom trenutku nas četvoro skupa imali 200 godina, pogledali se i

-Hoćemo li!?!.

Zaljuli smo metalnu ogradu i tras...

Ozbiljan privredni novinar, direktor bezbednosti, direktorka aždaja i socijalni radnik ruše zaštitnu ogradu na Ušću. Baš odabrano društvo za pravljenje nereda na javnom mestu. Masa je nagrnula da izlazi i da nam upućuje osmehe odobravanja.

Ponosno smo se smeškali prisećajući se svih koncerata iz mladosti. Grupe Lilihip iz Pule i koncerata u Medulinu. Hajdučke česme i pentranja po platanima. Skoro sam bila u Košutnjaku, platan moje sveto drvo je dobro porastao u visinu. Danas ne mogu da dohvatim ni prve grane, onda sam se popela u krošnju. Hipodrom, i Dfugmići i ja u poznim godinama. Sarajevo sa malom bebom u rukama (otac je hteo da me ubije kad je shvatio šta sam uradila). Beogradski sajam i fotka sa Bregom na bini. Da li bi imala  herca za istu stvar?

Razmišljam koliko smo prsli kad danas hladni sterilni severnjaci uče naše klince rock and rolu.

Ali „uštrojili“ su nas europski majstori. I ne možemo više nazad.

A i ostarilo se, dobrano…