Kratka istorija hleba

Slika prva

Nedeljno popodne ispunjeno nemirom iščekivanja tvog povratka. Veliki ovalni trpezarijski sto, beli damastni stolnjak na njemu i moje  brašnjave ruke, koje davno naučenim kretnjama, brzo i vešto razvlače kuglu mekog testa u ogromnu tanku koru, posipaju je rendanim narandžastim zlatom bundeve i šećerom, savijaju u dupli valjak i slažu u tepsiju na stolici kraj stola.

Slika druga

Čujem škripu ulaznih vrata i tvoje korake u predsoblju. Ulaziš u sobu i znam, iako te ne vidim, nagnuta nad poslednjom korom bundevare, znam ti mangupski smešak u desnom uglu usana, dok mi prilaziš i padaš po meni, nestrpljive ti ruke zapinju u dugmiće na mojoj košulji, moje bradavice kao zrele trešnje u zamci tvojih prstiju, miris žudnje u vazduhu se meša s cimetom i vanilom...

Slika treća

Erupcija tvog vulkana u meni i slatka kiša mojih najtajnijih nektara koji je gase, dok se naš znoj meša s brašnom na stolu i pretvara nas u hleb, u iskonski spoj vatre, zemlje i vode...

Slika četvrta

Nestalo hleba.