Kuća pored mora

Septembar 1992.

Svet

Jedne srede u septembru (16.09. crna sreda) britanska konzervativna vlada izvodi funtu sterlinga iz sitema evropskog mehanizma deviznog kursa, jer nije mogla da se drži iznad propisanog limita. George Soros u kladionicama zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte. Da li je George Soros često gledao Žaoku (film sa Njumenom i Redfordom, slatki mali prevaranti) ne znam, ali sada znam kojim novcem je finansiran sav onaj mladi svet iz Soros fonadacije širom istočne Evrope. Pa novcem njihovih mama i tata koji su išli po svoje zrnce sreće u novootvorene kladionice duž srušenog berlinskog zida. Pravilo moćnih, ja vam uzmem sve što imate, a onda vam dajem donacije i humanitarnu pomoć. I još budem veliki. Podlo.

Rezolucija SB UN 777  SRJ ne može automatski da nastavi članstvo u UN; mora da zatraži ponovni prijem. Opet pravilo velikih: zemlja koja je osnovala UN mora da traži da bude primljena u isto. Ovde kao komentar najbolje ide sledeća rečenica: naizgled apsurdno, ali ipak istinito. Ovo je rečenica kojom se inače najbolje definiše pojama paradoks.  Novokomponovani moćnici Amerikanci ne poznaju baš starogrčki i pojam paradoks,ali pojam sile zasigurno poznaju dobro.

Test DIVIDER najnoviji američki nuklearni test u Nevadi.

Da li je i ona čuvena rečenica: -ovo je mali korak za mene, a veliki za čovečanstvo - izgovorena u pustinjama Nevade, nećemo saznati skoro, bar ne moja generacija. Ali bilo bi  bolje da su nastavili sa tim eksperimentima i na to trošili svoje budžete umesto na tzv. mirovne misije. Da bi imali mirovnu misiju prvo morate stvoriti zaraćene strane. A u tome su vrlo vešti. Divide et impera.

Otvoren kanal Rajna – Majna – Dunav.

Viševekovni san o povezivanju severnog mora sa Mediteranom ostvaren da bi samo koju godinu kasnije bombardovanjem novosadskih mostova ponovo isti prekinut. Zašto neko nešto zida da bi rušio, ide li to pod definiciju apsurda. Ili paradoksa. Neko ludilo jeste, svakako. Američkog porekla.

Balkan

U našem starom dobrom bosanskom loncu kuva do ključanja.

Potpuno presečena voda i struja Sarajevu!

Pokušaj dogovora oko otvaranja autoputa Beograd Zagreb i povlačenja sa Prevlake. Samo pokušaj….

U Beogradu osnovan Radio Index.

Jezdimir Vasiljević zvani gazda Jezda organizuje šah meč Fišer Spaski na Svetom Stefanu. Posle dvadeset godina nakon Islanda. Bobi Fišer pojavljuje se u javnosti, to je teranje inata Americi jer se na taj način krše sankcije. Sjajan marketinški potez kojim se podilazi srpskom inadžijskom mentalitetu i odlična  prilika da gazda Jezda dodje jeftino do ostrva. Seljak iz srprkog sela u paštrovićkom selu?!?  Srećom i nad njim se našao majstor... Tankovi kotorskog Jugopetrola preko noći su se praznili i punili naftom. Koju je plaćao Jezda, odnosno svi oni koji su verovali gazda Jezdi i stavili novac u njegovu izmišljenu banku. Soros preko kladionica, Milošević preko gazde i mame, mustra je ista. Danak uvek plaća sirotinja raja.

A Nobelovu nagradu za mir te godine dobila je Rigoberta Menchu Tum za rad  „socijalna pravda i etno kulturalno pomirenje na onovu poštovanja prava domorodačkih naroda“.

Da li su i nas nazivali domorocima?

Ekonomija

Puštene u opticaj novčanice od 10000 dinara (lik devojčice) i 50000 (sa likom dečaka).

Opet muška glava vredi 5 puta više od ženske. Potencijalni vojnik za neki novi krvavi rat u koji će oni da šalju neke nove humanitarce. Deja vu…

Komercijalni kurs marke i dolara nepromenjeni.

Evropska komisija u Briselu usvaja Odluku o strožoj kontroli embarga kojim se ograničava režim medjunarodnog prevoza.  I ono malo robe što se izvozi dobija oznake  Makedonije. Dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Samo što u našem slučaju nikome nije svanulo, njima(Makedoniji koja ne sme da se zove Makedonijom pa ima neki čudni kolometarski naziv) dakle njima je samo gorela sijalica (od 40w)  a nama sveća. Voštanica.

Sezona prinudnih odmora: svaki drugi radnik u EI Niš (seća li se iko još televizora EI? U poplavi kineskih pametnih i manje pametnih sprava zvuči neshvatljivo da je Jugoslavija nekada imala jednu od razvijenijih elektronskih industrija...prva računska mašina u Buju, Rudi Čajavec, EI….danas su to groblja starih mašina i napuštene gradjevine kao posle bombardovanja…..u stvari za EI i jeste kao posle bombardovanja).

Dve hiljade radnika u Leskovcu nije na poslu ( a zvali su ga srspki Mančester zbog najrazvijenije tekstilne industrije. Gvozdena ledi Margaret Tačer je svojom politikom napravila od Mančestera industrijsko čudo IT industrije i turističku atrakciju sa brendom Mančester junajted, od poseta stadionu, preko suvenira, slikanja na terenu do video zapisa i dresova, sve ne manje od 10 funti pa sa milionima posetilaca godišnje, eto rešenja za Zvezdu, (samo još da bude Mančester junajted), u metalskom kompleksu radi samo 25 do 30 odsto radnika. Prosečnu platu ne prima 60 odsto zaposlenih.

Zanimljiv je taj termin „prinudni odmor“. Čovek je stvoren da radi i odmara. Prinudni rad se zove kuluk, prinudni odmor se zove zatvorska šetnja u krug..I jedno i drugo smo vežbali kroz istoriju. Davnašnju i skoriju.

Ja

Septembar je mesec u kome sam rodjena. Uvek sam volela septembar u Beogradu. Ulice se polako pune zadovoljnim odmornim ljudima, pripreme za školu, pijace prepune šareniša. I mi. Uvek smo moj rodjendan slavili zajedno.

Ovog puta ne. Bio si na Svetom Stefanu. Eto baš ti (kako je lako manipulisati ljudima, udariš na ego i eto rešenja), morao si ti da ideš sa  gazda Jezdom. Malo zbog ekonomije, više zbog lokalnih kontakata  i eto tebe na čuvenom ostrvu. Bez mobilnih i pejdžera samo jedan poziv na fiksni….

E, srećo srećno, pričaću ti kad dodjem… Slavićemo, ne brini.

I pričao si mi. O brojanju escajga i popisivanju čaša i šolja. Novopečeni gazda hteo je da zna šta je sve njegovo. Meč je bio samo paravan. Čak i ne pamtim kako se završio. Ko je pobedio? Znam samo da smo u toj igri na crno belim poljima svi izgubili..

Rodjendan smo slavili sa dve nedelje zakašnjenja. Na Savi, u Promaji. Tamo je svirao momak Arsena. I u to vreme, ratno… Poveo si me da ne znam gde, kao iznenadjenje. I jeste bilo.

Tu noć su se tu našli momci u šarenim uniformama, tražili repertoar Baje malog Knindže. I novokomponovane ratničke ode. I jurišne koračnice. A ja sam htela Arsena!  Pokušavao si da me ubediš da odemo na drugo, bolje, mirnije mesto, biće gužve ovde noćas. Ali ne, ja sam tvrdoglavo htela Arsena. I to baš tu. I onda ta crta ludosti, gorštačke hrabrosti.

- Momci, moja žena slavi rodjendan i voli Arsena. Noćas će se ovde to slušati. Jezdinim novcima, (od tog honorara mogli smo celu zimu da se hranimo) platio si više od njih. I tu noć se na Savi u promaji slušao samo Arsen.

Da li su se povukli, jer nisu imali više novaca, ili su pomislili da oko nas sedi neko njima nevidljivo obezbedjenje, u svakom slučaju bila im je čudna tvoja hrabrost(ludost) da se potpuno sam  usprotiviš šestorici žestokih momaka.

U tu blagu septembarsku noć su se niz savsku obalu lagano slivale suze devojke iz moga kraja...koja je žalila za mladosti  i šaputala "tebi je lako"…

Ništa nije bilo lako, ali bar tu jednu noć učinio si da poverujem da je moguće…i da ćemo ipak stići do te kuće pored mora.

Autor Slađana Belko