Kuća u cveću

U jednom selu, u malenoj kućici prepunoj cveća ,živela je devojka po imenu Srna. Kao i sam naziv njenog imena, ona je bila jako nežna i osetljiva osoba. Živela je sama bez ikoga svog. Društvo su joj pravili pas Leo i mačka Kleo. Radila je sve poslove po kući, spremala ručak, čistila, prala i šila. U selu je važila za jednu od najlepših devojaka. Kad god bi pošla do pijace da kupi neophodne namirnice, momci, koji bi bili očarani njenom lepotom, uzdisali su za njom. Nije im se obraćala, niti im poklanjala pažnju, bila je okupirana drugim, bitnijim, stvarima u njenom životu. Jednom prilikom, dok je pokupovala sve ono što joj je bilo potrebno i vraćala se ka svojoj kući sa punim kesama u rukama, na trenutak je zastala da se odmori na kamenu pored puta. Pogledala je u svoje ruke i primetila žuljeve. Odjednom, na biciklu pored nje je prošao mladić. Zastao je i upitao je:"Da li ti treba pomoć?"

Podigla je glavu i iznenađeno ga pogledala, pomislivši u sebi: "Otkud se stvorio?"

Kada se pribrala, stidljivo mu odgovori da joj je potrebna. Mladić je podigao kese sa zemlje i stavio ih na ručke bicikle, rekavši joj: "Otpratiću te do kuće. Kojim putem idemo?" Pokazala mu je rukom ka pravcu svoje kuće, zatim je ustala sa kamena i pošla za njim peške.

Išli su tiho i ćuteći. Mladić je bio vedrog duha i nije mogao da odoli želji da se malo našali sa njom. Srna se na njegove reči od sveg srca smejala. Stigavši do kuće učtivo mu se zahvalila na pruženoj pomoći. Kada je otvorila vrata svoje kuće u tom trenutku pas Leo je skočio na nju srećan što se brzo vratila.

Od kako je ušla u kuću nije prestajala da razmišlja o mladiću kome još ni ime nije znala.
Tužno je uzdahnula i krenula da slaže namirnice, dok su joj se oko nogu nemirno vrteli Kleo i Leo.

Prolazili su meseci, Srna je radila svakodnevne aktivnosti, ali nikako nije prestajala da misli na tog mladića. Izgubila je svaku nadu da će ga ponovo videti. Kada se jednog dana iznenada pojavio pred vratima njene kuće, zatražio joj je pomoć. Povredio se kada je pao sa bicikle. Zaprepašćeno ga je pogledala i vidno uplašena uvela ga unutra. Polako mu je pomogla da sedne na krevet i otrčala u kuhinju po prvu pomoć. Uzela je stolicu i približila mu se, kako bi mu očistila povrede na rukama i vratu. Njihovi pogledi su se susreli i istog trenutka među njima je planula ljubav. Dok mu je čistila rane, primetila je da ima ozbljnu povredu, koja je pretila da se pogorša. Predložila mu je da ostane kod nje nekoliko dana dok se ne oporavi. Provodeći dane zajedno polako su se upoznavali. Saznali su da ih je život vezao istom sudbinom. I on je poput nje bio sam na svetu. Svakim danom sve više su se zbližavali. Ali, Steva je morao da ode. Sutradan je došao sa buketom cveća da bi joj se zahvalio na pomoći. Rekao joj je da mu se mnogo sviđa i da bi voleo da ostane sa njom. Bez razmišljanja je prihvatila da bude njegova devojka.

Voleli su da se zajedno šetaju, drže za ruke i pričaju. Vremenom su shvatili da su jedno za drugo. Odlučili su da se uzmu i žive kod nje. Lepo su se slagali. Želja im je bila da dobiju devojčicu. Nakon izvesnog vremena Srna je ostala u drugom stanju i rodila mu devojčicu kojoj su dali ime Željana. Želja im se ispunila da pored sebe imaju nešto lepo što će predstavljati plod njihove ljubavi. Pogledavši ćerku kako spava u majčinom naručju, Steva je nežno poljubio ženu u čelo I reče joj: "Hvala ti ljubavi, učinila si me najsrećnijem čovekom na svetu."