Kuhinjska lingvistika

Odrasla je uz knjige i reč. Majka, ujak, ujna svi profesori ili učitelji. Pravopis i književni govor se podrazumevao. Bez čudnih, toliko karakterističnih akcenata za jug ili onaj gorštački deo koji ponosno ističe da je to jezik Vuka. Možda i vukova, dodala bi ona. Bez razvučenih slogova i zastajkivanja kao u vojvodjanskoj ravnici. Brzanja iz planinskih brzaka Homolja, lenjih i bespotrebno dugih rečenica Vračara, mumlanja novokomponovanih Zemunaca, čitaj Surčin, i sve tako redom.

Dakle nije se po govoru moglo zaključiti od kojih je. Čegović si? Decu izrodila sa jednim od „čegovića“. Koji bi odmah na Brodarevu „svičovao“ na lokalni i „pušti me, sad sam svoj medju svojima“. A hleb zaradjivao na lepo izgovaranoj reči pod dirigentskom palicom doktora za jezik D. Jonaš.

Deci su sem lepih očiju i stasa podarila i talenat za jezike. Glasove, muziku. Učili su ih lako i danas mogu da razgovaraju i sa Istokom i sa Zapadom bez akcenta, bez primesa lokalizama, bez da iko upire prstom u tudjine . gastose, ćifure....

Tokom života i ona je hleb, sa sedam kora, zaradjivala govorom. Učenjem drugih, predstavljanjem projekata, programa, strategija. Javni nastupi su bili podrazumevajuća stvar. Neke tajne zanata usvojila je zauvek. “Kad ti ovi lešinari novinarski postave pitanje na koje ne želiš da daš odgovor, ti samouvereno odmah kreni da pričaš, ali isključi mikrofon na stolu. Kad primete i nastane žagor, negodovanje, upadice da se čuje, ponovo uključi mikrofon, ali sada pričaj ono što si spremila, a ne ono što su pitali. Izaberi jednog kome se obraćaš i gledaj samo njega. Ne zamuckuj, ne zastajkuj i sve će da klizi." Sem kad treba da izgovoriš one dve reči...

Neke reči, izokrenuti slogovi, naučene odmah po sricanju ma-ma ostaju zauvek.

Možda su stalne upale uha doprinele da se ti glasovi H i F nekako čudno zamene, ili stalno maltretiranje oca „donesi mi brzo“, ostanu utisnuti u jezičku memoriju, verovatno ima i toga što im je sinovljevo izgovaranje bilo simpatično, pa ga nisu ispravljali sve dok nije krenuo u školu i primetio sam da nešto nije u redu, ali i danas kada treba da zatraži od konobara ili kumi kaže gde se nalazi to što ona traži, u glavi joj zazvuče one poznate imenice:
- Brzo u KUFINJU po PEPERALJU.

I neka nije ispravno, ali je lepo.