Larina tema (iz taksija)

-Idemo do "Brauna" - rekla je. A, na radiju je išla jedna poznata melodija, divna i setna, u gudačkoj verziji.

-Zar Vas ne uspavljuje ovo? - pitala je ubrzo. Nekako sam očekivao takvo pitanje.

-Ne, - kažem - prija mi, opušta me.

Ona ćuti. Ide u "Stefan Braun". Ovakve melodije su za nju "smor". Hajde, da budem malo ljubazan, ovo mi je ionako poslednja vožnja za noćas.

-Mogu da promenim, ako Vam smeta. - kažem.

-Ne smeta. - kaže ona - nešto mi je poznato ovo...

-Muzika iz filma "Doktor Živago." - kažem - Jedna od najpoznatijih filmskih melodija. "Larina tema" se zove...

-Kako rekoste da se zove film?

-"Doktor Živago".

-Nikad čula. - kaže.

-Iz sedamdeset i neke. - kažem. Ona se smeje.

-Nije ni čudo što ne znam. - kaže.

-Snimljen je po romanu koji je napisao jedan Rus, Boris... - zastanem. Pričam devojci koja ide u "Stefan Braun" u pola dva noću, o Živagu, Lari i Pasternaku, a koja verovatno u sebi misli : "Šta tupi ovaj matori?", i u pravu je... Umesto da gledam svoja posla. Ali mi je uvek nekako žao ljudi koji su propustili neke lepe stvari, dobre knjige, dobre filmove, dobru muziku. Pogotovo mladih ljudi.

A, žalim pomalo i sebe, žao mi je što nemam više vremena. Znao bih šta bih. Ne bi mi bilo dosadno sigurno. Jer, tako malo vremena imamo za sve lepo što nam se nudi u ovom kratkom životu.