Le pont Mirabeau, samo mahni

Dugo je trajalo dok sam nekolicinu prijatelja zaustavio u morbidnom pohodu širenja vesti o smrti. Uz mnogo napora, živaca i psovki, usporio sam ih ili sasvim zaustavio. Čudna mi je ta njihova potreba zbog koje ih mrzim dok blistaju u prenošenju klice smrti. Čini mi se da bi me pozvali i dok padaju iz aviona bez padobrana. Ako bi im se padobran otvorio, onda bi i duvan zapalili dok mi opisuju nečiji samrtni tren. Aman, ljudi, ostavite ih još malo da žive u mojoj glavi! Pustite me kada budem spreman za takvo saznanje, tada ću se i sam informisati u Marenovom centru za obaveštavanje.

Zahvaljujući mojim neprijatnim raspravama sa poštonošama, nekoliko njih je poživelo i još godinicu-dve. Pa i više. Ne želim da koristim kalendarčić pomora, dovoljno je da krijičkom oka zapazim. Sve je tu jasno.

I Radmili sam tako produžio život. Kada su naprečac prestali telefonski pozivi i razmena i-mejlova, znao sam, ali nisam jurcao kao da me stržljen lupio. Pozvao sam nakon mesec dana. Broj je bio neaktivan. Na i-mejl nije bilo odgovora. Složio sam njenu zaostavštinu u svojoj memoriji i čekao da ona nadjača crnilo, da Le pont Mirabeau ponovo zasvetli, ojača, naraste, kao onda kada sam je prvi put naterao da mi recituje Apolinera.

Kada sam sreo davnašnjeg prijatelja nedavno, u bezazlenom razgovoru, upitao sam ga šta je sa mojom drugaricom. Prvo me je pogledao blago raširenih očiju, znajući o kome pitam, radili su na istom fakultetu, on mlađi i od nje i od mene. Prekinuo sam njegov izbor prikladih reči:

– Radmila je prvi doktor nauka kome sam ispričao bezobrazni vic. Odmah se proglasila mojom drugaricom i sprečila me da joj prodam raskantanog „fiću“, ali je ja nisam sprečio da kupi drugog, ne mnogo boljeg... Ali zbog njega je postala zvezda gradskog asfalta! Ha-ha! Nema metra na kojoj se nije pokvario, niti vozača koji joj nije pomagao da ga skloni sa kolovoza...

– Da, i poginula je u saobraćajki, u direktnom... – on nije znao da mi više nije potrebno i morao sam da ga prekinem.

– Le pont Mirabeau! To je to!

Zoran S. Nikolić