Love Hunters

Bio je koncert Love Huntersa na letnjoj pozornici u Studentskom gradu, popularne „klupice”. Tu su se studenti uveče okupljali, pili pivo, filozofirali, poneko svirao gitaru.

Milan Mumin je bio go do pojasa, polivao se pivom po glavi. Para rara rara, para rara rara.

Posle koncerta smo ostali na klupicama, Kanazir i ja. Priključili smo se jednoj grupi studenata u kojoj se svirala gitara. Neke smo poznavali. Ispod klupe dve gajbe piva. Imali smo i mi nekoliko u kesi. Svirali su: Jesen u meni, Nedu, Balkan... Počeo sam da pričam sa jednom ružnjikavom devojkom, Kanazira je interesovalo samo pivo.

Atmosfera se zahuktavala. Ustade jedan i poče da viče: „Svi ste pičke, ćutite dok nam država propada. Pustili smo da nas gazi ovaj ološ, još će nas zbog njih i bombardovati. Samo pijte pivo, to vam najbolje ide!”

Gitarista je počeo da svira pesmu Baba Jula. Govornik je pao u trans.

Videh da se oko klupica muvaju dvojica-trojica Crnogoraca iz karate kluba. Moj cimer je iz Nikšića, druži se sa njima. Dolazili su par puta u našu sobu, zato ih lako prepoznajem.

Do haosa i rasula sve nas vodi Baba Jula!

Rekoh Kanaziru da se sklonimo. Ona ružnjikava pođe sa nama. Seli smo na klupu pored drugog bloka i nastavili da pijemo pivo. Sve više karatista se muvalo okolo. Govornik se ponovo čuo.

„Biće sranja”, rekoh.

„Jebo vas Slobo!”, čulo se sa klupica.

Onda su uleteli. Tukli su redom. Neke devojke su vrištale.

„Ajmo odavde”, reče Kanazir.

Otišli smo do moje sobe. Pošla je sa nama i devojka. Cimer Savo je bio u Nikšiću. Pustili smo muziku i nastavili da pijemo.

Autor Milan Neđić