Foto: 
Davide Della Casa

Metanoja Anno Domini (deo III)

- Da, potrebna je ovoj zemlji moć, potrebno da povrati potrošenu snagu i zaista je potrebno da bude očišćena od svog ovog šljama ali, po svemu sudeći, to se u skorijoj budućnosti neće desiti, što zbog svesti ljudi koji izglasavaju i imaju vlast koju zaslužuju i vole, što zbog mase osakaćenih i nepotpunih kvaziideologija i njihovih zloupotrebljivaca-vođa što se furaju pod različitim pojmovima koje koriste kao toalet papir kojim brišu svoje guzice, nakon sranja u ime naroda i po njemu, a pogotovu ne nekakvim nacoškim idejama o Nebesnome carstvu, koje, osim što nisu koncipirane i jasne – jer ne znate šta zapravo hoćete i možete – samo su ulje na vatru, zapaljenu od strane onih koji nas mrze i žele da nas unište kao naciju i koji uživaju, dok se mi, narodi bivšeg bratstva i jedinstva, međusobno mrzimo, preziremo i uništavamo na bilo koji način i na sreću tih istih koji nas mrze i posmatraju, likujući u svom globalističkom trijumfu zbog našeg nestajanja, ne?!

- Brate, nemoj mi to ustaško „ne?“, i brate, slušaj me ovamo, ovamo me gledaj; je l' ti slaviš slavu? Je l' pravoslavlje jedino sveto i neukaljano? A? A ti brate, donesi pivo! - naredio je mesnatom koji se igrao bajonetom, i ovaj donese dve flaše. Za sebe nije doneo, nastavio je da se igra svojim sečivom i da izbezumljeno pilji i očekuje da se nešto desi.

- I, je li brate, odgovori mi kad te pitam!- nastavio je „vođa“, očigledno vlasnik gajbe, značajno mi pružajući svoju flašu, da nazdravimo. Podigao sam svoju, sa stola prekrivenog njihovim slikama, ispisanim papirima i kartama, i „nazdravio“ sa ovim besmislenim čovekom ispunjenim mržnjom, kome razmišljanje i korigovanje svoje indoktriniranosti ne bi bilo ni ono poslednje, jer toliko mržnje, negative i zla je u njemu bilo pohranjeno, da sam ga van ove situacije mogao zamisliti samo kako diže tegove, radi sklekove, gleda i sluša Trijumf volje, četničke pesme ili fudbalsku utakmicu, ili gazi neko nevino telo nekakvog jadnika koji je kriv samo zato što je to što je ili nije ono što ovaj od njega očekuje da bude, mantrajući: „moć, snaga, srpstvo, pravoslavlje, crno-beli, Gebels, Hitler, Kobilić kobilje mleko pije, car Lazar, Ljotić, nebesno, božje...“, sve pomešano i  besmisleno.

- Umesto što ti ljubav prema naciji, za koju te realno boli kurac, služi kao opravdanje za ispoljavanje i pražnjenje akumulirane, nagomilane mržnje zbog nezadovoljstva samim sobom i svojim neostvarenim ambicijama, korisnije bi ti bilo da se zapitaš šta zaista voliš i hoćeš. Jer, složio bih se sa tobom i podržao te u mnogo toga, da si racionalniji i da tvoj jedini pogon nije mržnja i sila. Morao bih da krenem.

- Ne brate, ne ideš ti sad nigde. Slušaj ovamo, brate, bilo nas je trojica braće. Naša idejna i idealna crna trojka, naše trojstvo, a sada smo samo ja i on, jer je naš dragi brat hrabro i nesretno nastradao. Razumeš? Ne razumeš još, ali pojasniću ti. Izvuci tri karte sa stola i reci mi šta si izvukao! - uzbuđeno je zapovedio nastavljajući da guta pivo. Ma koliko mi je sva ova suludost nagoveštavala neizbežnu i strašnu nevolju, izvukao sam jebene tri karte iz gomile na stolu, besmisleno piljeći u njih pa u mršavog.

- Reci mi šta si izvukao, brate?

- Pop, Dama i Žandar.

- Ne, brate! Kralj brate, Biznis-Kralj, Kučka i Kljun! Razumeš? Je l' vidiš? Proviđenje, brate! Znaš ko je Biznis-Kralj? Lovator, brate! Mudo! Onaj što je zagovarao da murija spreči demonstracije u kojima nam je buraz roknut. Roknuo ga, brate, pijani kljun! Ker! I znaš šta mu se desilo? Lovio u mutnom, pa ga upecali! Haha! Zakačio se za udicu, brate! Hahaa, drkam se, brate! Isheftali ga srpski bajoneti! Eto! A znaš li šta se desilo Biznis-Kralju, brate, i njegovoj dronfulji? Vezali ga SS-ovci za stolicu... Hahaa... SS, Sedam Samura brate... Hahaa, do jaja... Vezali ga da gleda kako mu karaju kučku; svih sedam brate, istovremeno i naizmenično... Hahaa... Ludilo, brate, a? I karali je dok kučka nije lipsala, a njega posle zapalili; svetleo k'o božićna jelka, i to američka... Hahaa, baš po ukusu kapitalističkog pacera... Hahaa! A sad bez drkanja, razumeš? E tako treba da se provedu sve krvopije i tirani ovog ponosnog i napaćenog naroda, a naročito domaći izdajnici, kolaboracionisti, kao ovo dvoje smradova, brate. Ali vrlo je važno da me razumeš, jer to je proviđenje! Kužiš? To je sudbina, a sudbina meša karte dok mi njima samo igramo! Kužiš? I ti nisi slučajno ovde, jer mislim da te je ovde nešto dovelo i da smo u istoj igri! Pa pogledaj nas, isti smo! A brate?  

- Slažem se sa tobom. Ali ne igramo istu igru, ili istu igru ne igramo isto, pa zato i nismo isti... Ali pošto ti mene niti slušaš niti razumeš, sada ću da vas napustim. Moram sa nekim da se sretnem, a to nikako niste vas dvojica! A i zakasniću na voz!

Nisam ih tek tako napustio. I nakon što sam se, u adrenalinskoj imploziji uz ključanje krvi, strovalio niz stepenike, konačno se našavši na ulici, počeli su da trešte poput stroba, odbljesci tog mučnog i nesretnog susreta, upoznavanja i te neizbežne, pseće borbe. Flaša koja se diže, ne za „nazdravlje“, puca o sto. Njena polovina u ruci mršavog koja me zaseca od vrha lobanje, preko uveta, do obraza, njegova glava na podu među mojim martinkama, prskanje krvi, istrčavanje mesnatog iz klonje i ja u hodniku kraj ulaznih vrata, peckajuće bolni ubodi sečiva u ruku, leđa i rebra, njegova telesina oborena zahvaljujući klizavom podu i udarcu ulaznih vrata koja sam silovito trgnuo da bi lupila o njegovu praznu glavu, i opet moje martinke i još jedna glava među njima, i još krvi...

 

Nastaviće se…

Igor Rajović

Komentari

Komentari