Monah (drugi deo)

Ivan je sišao dole i ugledao jednog od iskušenika, sa kojim se sinoć upoznao. Bio je to Bogdan, mlađi momak, od dvadesetak godina, koji se ovde obreo zbog droge koja zamalo da ga uništi sa. Bio je tu već skoro pola godine i njegovo stanje se jako popravilo. Od mršavog momka koji je tu stigao, i koji se jedva držao na nogama, postao je vedriji, snažniji, a i uspeo je da dobije malo na kilaži. Bogdan je iznosio neki alat iz šupe, i ugledaši Ivana, reče:

-Dobro jutro, pomaže bog! Hoćeš sa mnom? Idem malo da sečem drva dole kod potoka.

-Može. Svejedno mi je samo da nešto radim.

Utom se pojavi i otac Simon: -Pomaže bog! Kako si spavao, Ivane?

-Prvi put posle dužeg vremena malo bolje. Ovde je tako mirno, da ti duša baš dobija neku milinu.

-Drago mi je da to čujem. Ideš sa Bogdanom? Ja sam baš hteo da te pitam šta bi danas. Popodne ćemo još pričati o tvojim zaduženjima. Bogdane, jel se vraćate do ručka, ili da kažem Mileni da vam nešto spakuje da ponesete?

-Ne treba oče! Doći ćemo. Danas ćemo samo da sasečemo onih par bagrema, što su se već nakrivila od vetra.

-Dobro. Vidimo se kasnije.- reče otac Simon i ode prema kapelici gde će održati jutarnju liturgiju.

Bogdan i Ivan dođoše do potoka i ovaj pokaza Ivanu u pravcu njihovog posla:

-Evo, onih nekoliko manjih stabala ćemo da sečemo. Vetar ih je dobro uzdrmao i počeće da trule. Posle će da dođe Mitar sa traktorom, pa ćemo da utovarimo.- reče ovaj, i dade Ivanu jednu sekiru.

-Ne treba nam motorka za ovo…nisu jako debela stabla, brzo ćemo to.- doda Bogdan, verovatno misleći da je Ivan očekivao motorku.

-Ne sekiraj se. Sekao sam ja sa ocem sekirom, još kada sam bio petaestogodišnjak.- odgovori Ivan, i priđe do svog stabla. Narednih sat vremena, čulo se samo udaranje sekira o stabla, i kada je poslednje drvo palo, Bogdan reče:

-Dobro je! Nećemo više. Sad ćemo malo da odmorimo, pa ćemo posle samo da sečemo grane, da ih lakše tovarimo.- reče i sede na jedan panj. Ivan spusti sekiru, i spusti se na drugi, prekoputa njega. Bogdan, izvadi duvan iz džepa pantalona i poče da zavija cigaretu.

-Jel pušiš, Ivane? Evo ti.

-Hvala. Prestao sam pre godinu dana.

-Nisam stigao da te pitam sinoć koja tebe muka…

-Bogdane. Nemoj. Nisam spreman da pričam o tome, izvini molim te.

Ovaj ga pogleda, i vide da je bolje da ga ne ispituje puno. Brzo je shvatio da, ako bude hteo, sam će pričati, i da je bolje da ga ne pritiska.

-Izvini ti. Nema problema…ako hoćeš, pričaću ti još nešto o sebi.

-Ako hoćeš može. Stvarno nisam još spreman da sa drugima delim...

-Ivane. Ne moraš dalje da mi se pravdaš. Vidim po tebi da si dobar čovek. Samo da ti nešto nedostaje…polako. Sve će doći na svoje. Kao što znaš, odrastao sam u okolini Rume, u jednom malom selu. Rano sam ostao bez oca, majka je bila nadničarka, a i ja sam išao kada sam malo ojačao. Imam dve godine mlađu sestru..udala se pre dve godine i rodila sina. Ona i ja smo se posvađali, sve zbog moje naklonosti prema drogi…zbog koje se majka razbolela i odmah posle njene svadbe,ni  mesec dana kasnije, umrla je. Sestra više ne govori sa mnom…i ne želi da me vidi. Ja sam počeo pre četiri godine da bežim od teških poljskih radova, odlazio u Rumu…brzo se upoznao sa lošim društvom. Najpre sam počeo da pijem, pa ubrzo i da koristim travu, a odmah posle toga me je povuklo i da probam i nešto jače. I onda više nije bilo povratka.

Ivan je ćutapo i slušao, gledao je u svog novog poznanika, videvši i u njegovim očima velike boli zbog prošlosti. Bogdan je nastavio dalje: -Nije prošlo puno vremena, postao sam zavistan, i onda su počeli problemi sa novcem za nabavku droge. Sa još dvojicom sam išao u sitne krađe, gde smo jedva uspevali da nakrademo za drogu, ali nastavljali smo dalje. Pre godinu dana, hteli smo da uđemo u jednu kuću…njih dvojica su krenuli unutra, a ja sam čuvao stražu. Pre toga smo dobili informaciju da tamo nema nikog, i da unutra ima dosta vrednih stvari. Dok su oni vršljali po kući, ja sam pazio da neko ne naiđe, kada sam odjednom začuo galamu. Jedan od njih dvojice je iskočio kroz prozor, a drugi, taman kad je došao do njega, začuo se pucanj, i on je pao. U kući je bio gazdin sin, koji je priveo neku žensku i krenulo je nizbrdo. Ja i ovaj smo pobegli, a treći je bio ranjen. Par dana kasnije, policija nas je pronašla, i odvedeni smo na sud. Njih dvojica su dobili po 18 meseci, a meni su dali izbor, ili da se lečim, ili zatvor. I tako sam izabrao ovaj način da se spasim, što su mi i na sudu odobrili, s tim da, ukoliko prekršim, dobiću duplu kaznu.

-Bogami…teška priča. Za nekoliko dana ću i ja tebi ispričati moju. Hajde da nastavimo.- reče Ivan i ustade sa panja.

(nastaviće se)