Mopasan

Učesnici književne večeri su se smenjivali na improvizovanoj pozornici u klubu u Resavskoj ulici. Sedeo sam za stolom sa poznanikom, koji me je pozvao da učestvujem, i jednom sredovečnom gospođom. Gospođa je došla sama i sela na slobodno mesto za našim stolom.

Posle pet-šest učesnika, moderatorka književne večeri me je najavila. Izašao sam i pročitao jednu svoju kratku priču.

"Čehovljevski", reče poznanik kada se vratih za sto.

"Hvala", rekoh i sedoh.

"Jesi li čitao Mopasana", upita me gospođa.

"Jesam nešto, bilo je u školi za lektiru, Dva prijatelja."

"Pišeš priče, a nisi čitao Mopasana. Ne možeš da pišeš priče, a da nisi čitao Mopasana."

"Hvala na preporuci", rekoh.

Jedan poče da govori neku pesmu u kojoj spominje Tijanu. Tijana, volim te, Tijana ljubavi, ti si moje sunce i na kraju: "Jebem te u dupe Tijana."

Gospođa je prevrtala očima. "Strašno", promrmlja.

Drugi reče samo tri reči, nešto kao: "Kerber laje na prolaznike." I dobi veliki aplauz.

Gospođa ustade. "Da Vas pitam nešto, koja je poenta vaše pesme?"

"Sami zaključite", odgovori pesnik, siđe sa pozornice i sede za sto u našoj blizini.

"Kreten", procedi kroz zube gospođa.

Napraviše pauzu. Muzika je bila tiha, neki džez. Za stolom pored nas počela je rasprava.

"U pravu je gospođa, kakva ti je to pesma? Ja sam napisao roman, trista strana, a ti pesmu od tri reči."

"A šta si ti, ti si neki Šolohov?"

"Kreten", reče ponovo gospođa. Onda se okrenu prema meni. "Pišeš samo priče ili...?”

"Pišem i pesme."

"Ja sam vidovnjakinja, vidim ti svetlu budućnost."

Poznanik je počeo da se smeje.

"Šta se ti smeješ, stvarno sam vidovnjakinja, šta je tu smešno?"

"Ne smejem se Vama."

"A, dobro."

Posle još dva bloka zvanični deo književne večeri sa završio. Klub se počeo puniti. Pustili su glasno neki pank. Muzika je probijala bubne opne. Vreme je da idem, pomislih. Popih ostatak piva i ustadoh. "Ideš", reče gospođa.

"Idem, bilo je lepo."

Ona uperi prst u mene i reče: "Mopasan."

"Naravno", rekoh, uzeh torbicu i počeh da se probijam ka izlaznim vratima.

Autor Milan Neđić