Most ljubavi

Miljana je radila u cvećari na ćošku. Obožavala je svoj posao. Uvek je važila za velikog romantika u društvu. Ceo život čeka onog pravog. Ljubav je za nju nešto posebno i prelepo. Oduvek je žudela da je zadesi velika ljubav kao iz sna, ili poput romana koje bi u slobodno vreme volela da pročita. Želela je da ima uza sebe nekog pouzdanog, ko bi joj dokazao da prava ljubav zaista postoji, neko ko će brinuti o njoj, poklanjati joj svu pažnju i voleti više od bilo čega na svetu. Ukratko, trebao joj je neko kome će biti dovoljno njeno dobro srce i iskrena ljubav.

Živela je u realnom svetu, gde su momci gledali najviše izgled, a ne na unutrašnju lepotu žene. To ju je, u velikoj meri, poražavalo i slamalo joj srce. Od kako zna za sebe volela je da ljudi vide njenu dobru i iskreno stranu, njen pravi karakter i neiskvarenost. Bitno joj je bilo da neko obrati pamžnju na njenu unutrašnju lepotu, a ne samo na njen izgled koji joj je bio na poslednjem mestu. Pokušavala je, ali bezuspešno. Kako god, nikada nije odustajala od toga da pokaže pravu sebe i svoje lepo lice bez lažnog sjaja, jer to ond ne bi bila ona, već neka druga osoba koju ona ne poznaje.

Svoj posao radila je sa puno ljubavi i posvećenosti. Dostavljala je cveće, doterivala i uređivala ga za razna slavlja i ceremonije. Najviše se ponosila svojim aranžmanima. Pisala je i prelepe posvete, koje su doprinele popularnošću cvećare i tako privlačila mnogobrojne kupce. U njenu prodavnicu svaki čas bi neko ulazio, bukvalno nije imala vremena ni kafu da popije, ali se nikad nije žalila. Svaku mušteriju je dočekivala sa širokim i iskrenim osmehom, šarmom i sjajem u očima. Njene mušterije bile su prezadovoljne njome i nisu se nikad bunile. Ali, i pored svega toga, Miljana je bila veoma usamljena. Često bi poželela da baš tu ružu neko i njoj pokloni. Ali, ona nikog nije imala uz sebe. Želela je samo iskreni zagrljaj, da može uvek da se nasloni na nečije rame i oseti nečiji nežan dodir. Želela je da se opusti, odmori dušu i zaleči sve rane uz nekog svog, toliko bi joj bilo dovoljno.

Radeći vredno godinama, odbacivala je svoju tugu, bol, patnju i čeznju. Jednog sasvim običnog dana, njenu prodavnicu posetio je jedan skromni mladić. Kada ga je ugledala, na trenutak je pomislila kako ga dosad nije viđala. Proćaskali su, uslužila ga je i otišao je. Posle nekog vremena mladić se ponovo vratio. Počeo je da dolazi sve češće kako bi je video i neobavezno porazgovarao sa njom. U početku je sumnjala u njega. Kasnije je prihvatila njegovu igru.

Videvši da Miljana nema prstenje na rukama, predložio joj je da odu na piće, u mini bar preko puta. Bez razmišljanja je prihvatila. Stavila je natpis na vrata da će se uskoro vratiti. Ušli su u bar. Pridržao joj je stolicu da sedne, začudila se i pomislila u sebi: "Zar džetlmeni jos uvek postoje?" Znala je dobro definiciju džentlmena, znala je da su to osobe posebnog karaktera, popustljive, tolerantne i uvek spremne na ustupke. Smatrala je da je i on takva osobа, svojim ponašanjem joj je to sugerisao i jasno stavljao do znanja. To joj je, u izvesnoj meri, godil, pa je odlučila da se prepusti njegovoj ljubavnoj igri. Nije bila popustljive naravi, ali je u ovom slučaju bila rešena da pusti stvari da se same kreću svojim tokom. Naručio je piće, ćaskali su lagano, prvo mu nije verovala, ali mu je dopustila da joj se prikaže u pravom svetlu. Vreme koje su proveli zajedno, brzo je proletelo. Dogovorili su se da se uskoro ponovo vide. Ispratio ju je do vrata prodavnice, zatim su se pozdravili i svako je krenuo svojim putem. Bila je pod jakim utiskom, toliko da je nepažnjom oborila saksiju sa cvećem. Kada se u dovoljnoj meri pribrala, nastavila je sa poslom.

Sutradan su se ponovo videli. Tog dana je dosmšao sa ružom u ruci. Udvarao joj se i pokazivao pažnju za kojom je dugo čeznula. Svakim danom sve se više opuštala u njegovom društvu. Na kraju mu je dopustila i da je nežno uhvati za ruku i zajedno prošetaju. Vremenom su se dovoljno zbližili i prepustili svojoj ljubavi. Zabavljali su se dve godine. Konačno je bila istinski srećna, zaljubljena i voljena. Naišao je onaj pravi za kojim je toliko dugo tragala.
Svoju ljubav dokazivao joj svaki dan. Krijući od nje, Mladen joj je kupio prsten, koji je poneo sa sobom u džepu jakne. Prsten je bio od belog srebra sa malim dijamantima, a u sredini veliki kamen u obliku srca. Uz to, kupio joj je i balone u obliku srca na kojima je pisalo: "Hoćeš li da se udaš za mene?" Zaprosio ju je na mostu ljubavi u Vrnjačkoj banji, na dan ljubavi. Sa suzama u očima, pristala je. Kupio je i katanac verne ljubavi. Urezao je njihova imena na poleđini katanca, a zatim ukratko dodao: "Do kraja života." Zaključali su svoju ljubav i zajedno bacili ključić u reku. Poljubili su se i zagrljeni krenuli u zajednički život.