Na ivici

Stajala je na vrhu solitera, blizu ivice, sama. Donela je odluku i učiniće to, preći će tu ivicu.

Kako sam, uopšte, došla dovde, razmišljala je ona dok su joj noge postalajale teške kao olovo, prosto srasle sa betonom? Postajala je drvo čiji je koren napredovao neverovatnom brzinom i  činilo joj se da neće moći da makne taj „korak-dva“ koliko joj je bilo potrebno da pređe ivicu i zakorači u nepoznato... E, jadno sam ti ja drvo kada iz straha pušta svoj koren. Eto ti, Marija, a ti zapela, kurčiš se pred drugima, pred sobom! Šta sad čekaš, učini to ženo! Duguješ to sebi i deci! Biće im bolje, biće im sigurno bolje, ionako od one gnjide-oca nemaju ništa! Proguta knedlu, jedva, suvo grlo. Ma, možeš ti to, seti se onih kretena sa kojima si radila, njihovih isključivih stavova, hladnokrvnih uvreda, robotizovanih pokreta, takmičarskog duha“gaženja po leševima“, liderstva, demotivacije, ubijanja svih pozitivnih emocija...novac im je Bog, samo se u njega kunu...ma, bre, nema tih para da radim više tako, nikada! Nisam ja to zaslužila, posle završenog fakulteta sa najboljim ocenama i stomakom do zuba, braka, pa razvoda.... E, neće moći!

Ali, sada, preći tu ivicu nije jednostavno. Kada dođeš u situaciju da jedino što možeš da učiniš je ono nemoguće, jer ni pre toga ni posle ne vidiš načina niti bilo kakvog rešenja, onda doneseš odluku i ona je tu, samo još čin...da, samo to još učiniti...

.........

Osetila je blagi vetar i sunce koje je uporno pržilo njeno lice. Podigla je glavu i duboko uzdahnula. Okrenula se ka Predragu:“Spremna sam!“

„Jesi li sigurna? Ako nisi, nećemo to danas da učinimo! Hoćeš još malo vremena?“reče Predrag kome je bila zahvalna za podršku, znanje, strpljivost i razumevanje.

Gledao je u nju sve vreme, odavno zaljubljen, još od prvog dana kada je došla u udruženje „Ikar“ i izrazila želju da radi kao perač prozora na velikim zgradama. Kakva žena, izuzetan stručnjak za kompjutere, pametnica jedna! Jedna je od retkih žena koja je, posle niza priprema, došla do najtežeg dela kada treba preći ivicu zgrade!

„Marija, sve sam proverio, bezbedna si, samo hrabro!“

„Hvala, verujem ti!“

Dok je ostalima članovima pantomimom davao instrukcije i  Mariji dao znak da krene pomislio je kako će joj, kada ovaj zadatak bude završen, najzad, reći da je voli.