Najveće jebalište na Balkanu

Izašao sam iz sobe. Hodnik je smrdeo na ljudski izmet. Dva WC-a na spratu sa tri kabine, čučavci. Iz njih je dolazio smrad. Nije baš svaki student bio sposoban da pogodi rupu. Ubrzah korak. Na sledećem spratu isti smrad – ne vredi, oseća se skoro do portirnice u prizemlju. Ne smeta mi mnogo, skoro sam navikao, srećan sam što imam svoj krevet, od smrada niko nije umro.

Na ulaznim vratima u zgradu skoro se sudarih sa jednim kolegom sa fakulteta.

„Đe s’ kolega!”, viknu kad me vide, „i ti si u prvom bloku.”

„Jesam”, rekoh.

„Prvi blok zakon”, reče, poče glasno da se smeje i otrča uz stepenice.

Izađoh napolje i uputih se prema centralnoj kupaonici. Blizu je, između blokova, pored menze. Brzo stigoh, izabrah jednu kabinu i uđoh. Užasno je, al’ bar ima tople vode. Sa unutrašnje strane vrata bilo je napisano: Mrzim sve Beograđane. Drugim rukopisom, ispod, neko je dodao: Budalo, ovde se Beograđani ne kupaju.

Okupah se na brzinu i vratih u sobu. Cimer je sedeo na stolici i pevao: „Verujem, cenjena glavo, da si i učio uvod u pravo.”  Na stolu je bio udžbenik Uvod u pravo.

„Procvetaćeš, čoveče, o’ladi malo sa tim kupanjem”, reče čim sam ušao.

Pre nego što sam stigao da odgovorim iz lavaboa istrča bubašvaba. Cimer je bio brz. Zalepi je papučom za pod. „Juče sam ubio miša dok si bio na fakultetu”, reče.

I Kanazir, drug iz srednje šklole, bio je u prvom bloku, kupio je mesto za sto maraka. Često sam svraćao kod njega. Čim mi se malo kosa osuši, ostavih cimera da sprema ispit i lovi bubašvabe, i krenuh kod Kanazira. Njegova soba je bila na spratu iznad. Na vratima je pisalo: Ne naslanjati se, vrata su automatska. To je značilo da ne radi kvaka. Otvarala su se guranjem, a zatvarala tako što se jako zalupe. Gurnuh vrata i uđoh u sobu. Kanazir je ležao na krevetu i čitao Blic. Jedan od njegovih cimera, Radiša zvani Rale, rodom iz Istoka kod Peći, apsolvent Veterinarskog fakulteta, stipendista zemljoradničke zadruge iz Istoka, starosti trideset godina, prao je noge u lavoru.

„’De si dečko!”, reče kad me video, „Kako ide nauka?”

„Položio sam kolokvijum iz sistematike biljaka”, odgovorih.

„Bravo, bravo, samo uči da ne zaglibiš kô ja. Ubiće me ovaj Studenjak. Pet ’iljada studenata ima, pola-pola, pola muško, pola žensko. Najveće jebalište na Balkanu. Je l’ znaš ti da je ovo najveće jebalište na Balkanu?” 

Nije čekao da odgovorim, a i da jeste, ne bih znao šta da kažem.

„Znaš da se sve studentkinje jebu, a ja ne jebem ništa. E da mi je znati ko jebe onu moju, pa da mu jebem mater.”

Kanazir je vrteo rukom gledajući u mene sa kreveta. Ustao je i rekao: „Ajmo na klupice. Hoćeš ti, Rale, sa nama?”

„Ne mogu, ne mogu više samo da gledam, a i moram da učim. Idem u Buvaru* posle.”

Izađosmo iz sobe. Kanazir reče: „Ovaj je lud.”

Na klupicama živo. Pola-pola, baš kako je Rale rekao. Veče se spuštalo i najveće jebalište na Balkanu je oživljavalo.

Autor Milan Neđić

*Čitaonica u bloku