Ništa se ne baca
Krišom jedem ostatke dana. To je samo navika siromašnog deteta da se ništa ne sme baciti, jer je to krajnje nepoštovanje. Grickam to kao jabuku, kao snove. Ne spavam, ne da mi se.
Život biva sve čudniji. Da li je to zrelost, starost, neumoljivost stvarnosti, razotkrivanje zablude? Ne znam, ali i bol i lepota idu zajedno. Pusti apsurd koji sada tako jednostavno razumem.
Padaju bele mrvice sa sivih oblaka. Kontrast tamno plavoj noći. Divota. Ne volim sneg, ali mu se radujem. Zar i ove noći neću spavati? Da, da treba pojesti sve ostatke dana. Zato meni služi noć! Dugo sam spremala jela od misli, reči, pogleda i namera, od svih lepih i ružnih osećanja zbog nekoga ili nečega. Postala sam pravi duhovni kuvar. Svemu dati začin, smisao, svrhu i pojesti.
Evo jednog recepta!
Sastojci:
*nekoliko tužnih pogleda
*zubato sunce
*ogoljene grančice žalosne vrbe
*nekoliko upečatljivih grafita
*plač bebe
*osmeh iste bebe
*grubi glas lokalnog pijanca
*krupne novčanice gospođe pod oklopom zaštitnih elemenata (takvi se najviše boje korone)
*fizički napor terenaca na zadatku
*telefonski poziv majke
*lagani hod ugojene mačke
*grudvanje i graja dece (bez maski)
*muzika sa drugog sprata treće zgrade od moje
*lavež pasa
*ledeni vetar od kojeg uši otpadaju
*poljubac dvoje mladih sve sa maskama (to je onaj opori ukus jela)
Priprema:
Izdrobiti tužne poglede, zubato sunce i vrbove grančice. Dinstati sa malo plača bebe i njenog osmeha, dodavati glas onog pijanca. Kad je to dovoljno izdinstano smešu ređati po već pripremljenim krupnim novčanicama i praviti od njih rolnice. Posuti fizički napor onih terenaca i tek po malo telefonskog poziva moje majke. Probosti svaku laganim hodom mačke i staviti da se peče na minus tri grudvanja i graje dece. Posle nekog vremena preliti muzikom sa drugog sprata bla, bla, bla, sa po malo laveža pasa i ledenim vetrom. Kada i to bude dovoljno pečeno začiniti onim poljupcima maski (izgleda da ne može ništa bez njih).
Napomena: Ovog puta je bez onih upečatljivih grafita! Greška! Sutra ću ih iskoristiti, greh je da se ne pojedu!