O, Ikare ludače

I tako, ovaj svet je neverovatna papazjanija svega i svačega. I razumljivog i nerazumljivog, čudesnog i strašnog. Ponekad mi se učini da nisam ovo ja, ovo telo, ova bol i smeh. Izmestim se u tuđe telo, bol i smeh. I ne vidim razliku, ne vidim smisao da ja moram da budem ja, eto, mogu da budem ti. Iste su ideje dragi moj, samo odrazi na staklastoj površini stvarnosti su drugačiji.

I šta kažeš? Tvoja bol je veća, tvoja sreća važnija? Neće biti tako! A znaš li zašto? Zato što ja mogu da budem ti, ali ti nikada nećeš moći da budeš ja! Ja sam, u ovom slučaju, jedini svedok i moraš mi verovati.

Silazila sam u one tamne predele laži, prevare i greha zbog neznanja i naivnosti, letela iznad svojih mogućnosti zbog radoznalosti, ali i zbog večite gladi za ljubavlju. I? Nisam zatvarala srce, oči i um, u tome je razlika dragi moj! Dobro, zajebala bih se više puta, često izranjavana lizala rane dok ne zarastu, ali bih nekako postajala jača. I svaki božji put ostavljala bih pečat svoga srca. Divna stvar, to moje srce…

Grlila sam tuđe greške i nalazila im opravdanja, grešila sam i grešim, pa opet nađem opravdanja, a znaš li zašto? Jednostavno je, zato što sve biva prošlost koja se ne može izmeniti, ali, vidiš, može se oprostiti!

Ljudi se iskustvom iskristališu. Privuku me svetli odsjaji svake izbrušene strane njihovog bića! Valjda vidim jasnije ko je kakav čovek, da li ima osećanja za sebe i druge ili ne, da li ima širinu uma ili ne, da li se duhom izdiže iznad svih svojih slabosti i mana, ne bi li za tren , kao Ikar, dotaknuo sunce!

I iskreno rečeno, ne marim više za tuđe letove baš kao što ne marim ni za svoje. Hoće mi se.

E, moja slobodo, sve sam te više željna! Taman pomislim evo je, to je to, kad ono novi zatvor. Opet iluzija da možemo da dosegnemo nebo bez krila, a beži nam se iz lavirinta. Tešimo se dragi moj da jesmo moćni, da mi to možemo, ali ne uspeva nam. Možda, jer živimo u zabludi, da će nam sloboda doneti sreću i bezbrižnost, ali dobro je znati da se zbog toga ne rađamo, bar, ne samo zbog toga.

O, Ikare, ludače, pa kud’ poleti tako visoko! Zbog tvoje snage i strasti za slobodom bauljamo po hodnicima lavirinta, izmišljajući sunce u sebi i gajeći iluziju slobode duha…Ti si bar dotaknuo sunce, a mi ga zarobljavamo glumeći bogove, tešeći se dok se ne udavimo u suzama ropstva.

Doduše, ima jedna lepa stvar, u mom slučaju, verujem u anđele! Ljubim im krila nebeska i sve brige, nedoumice, razočaranja i rane, njima prepuštam, pa me nešto baš briga za sve…