Obaveštenje o nestajanju

Poslednja kap ledenog znoja slila se na nosa... Zasmetala je i probudila oko u snu. I uho je bilo spremno da sasluša poslednjih nekoliko rečenica.

Jedno mučno i teško putovanje, sasvim brzo i lako se privodilo kraju. Skoro sa zadovoljstvom odstupanja. Sasvim mirno i lako ni nalik poslednjim skrivenim putovanjima. Tek tako ? Sasvim uobičajeno i bez bola. Kraj u tišini, daleko od pogleda, skriveno u poslednjoj misli.

Senka, skrivena iza magle, vireći iznad  niskog oblaka... Čvrstim potezima ruku nanosila je prazni, crnom bojom uokvireni papir. Sasvim lako, utisnuo se na hrapavom betonskom stubu. Ispod oblaka izranjalo je nešto... Komadić krede ili slično...

Po praznoj belini, usporeno, isijavali su znaci. Slova ? Beleška ili...

Senka je u četvrtom redu sa vrha ka dnu ubrzavala ples, još nekoliko ispisanih...

"Sasvim dovoljno.", zausti oblak.

"Sve potrebno stalo je. Od...do... I sada, ruku pod ruku, možemo krenuti... „

 "Ja ću sada isploviti.", oblak razli svoj glas.

"Ne. Ideš sa mnom. Pokriću sve tvrdom hrastovinom, zatvoriti sve i...“