Oči mačke

Nikada nije voleo mačke, ta prepredena i lukava bića čije oči svetle u mraku, koje te posmatraju kao da žele da te hipnotišu. Smatrao ih je opasnijim, čak i od grupe besnih kerova. Svoju ljubav je čuvao za takmičenja i pobede u bilo kojoj oblasti, u školi, sportu, na studijama arhitekture, u životu; da ima što bolju kuću, posao, da bude uspešniji od većine. Čak je i svoju ženu smatrao za trofej.

U jednom intervju za poznati ženski časopis, izjavio je: 

- Potrebno je napraviti korak ili dva van glavnog puta, iskoračiti u nepoznato, otići nekim sporednim putem, a ne stazom kojom su prošli mnogi… Glavni izazov je pobediti samog sebe i možemo se iznenaditi obiljem koje dobijamo. Meni je izazov posao, što sam bolji, to sam ispunjeniji. Ne treba se plašiti da budemo to što jesmo.  

Intervju je vođen u njegovoj kamenoj kući, sa predivno uređenim vrtom, u kući koja je ličila na kakav muzej u kome žive voštane figure, a ne pravi ljudi. 

- Moja životna filozofija je prosta. – nastavio je, popivši par gutljaja sveže vode. Kafu nije pio.

- Važno je da imam gde da spavam i šta da jedem, a sve ostalo dođe i prođe. Možda bi mi bili drugačiji, da recimo, smrt ne postoji.  Doduše, ja sam samac u kući punoj ljudi, imam porodicu, decu, ženu, kojima sam omogućio dobar ili lagodan život, dosta prijatelja i šta više čovek može da traži od života. – kazao je sa izvesnim ponosom u glasu.

- Ne čini li vam se da je donekle licemerno to što ste upravo rekli? – upita ga mlada, otresita novinarka - Živite u luksuznoj kući, a ne u nekom kućerku, a vi mi kažete da je važno da imate gde da spavate.  

Pogledao ju je, bila je lepa kao i većina u mladosti, radoznala, ali prilično ograničena. Njena svežina ga je izazivala u smislu da joj zavidi, da želi da poseduje i mladost kao što poseduje i sve ostalo.

- Dopustite mi da dovršim. U osnovi svi smo sami, čak i kad niste sasvim sami, kad imate ženu ili u vašem slučaju dečka. Razumete? Čovek živi sa ljudima, ali rađa se sam i umire sam… Zato život treba shvatiti kao poligon za trke, jer svaki “start” ima i kraj.  – pogledao je nekud, dajući joj prostora da razmisli o njegovom odgovoru.

Na jednom pljosnatom kamenu, koga je sunce ugrejalo, ležala je mačka koja ga je gledala i on se nesvesno strese. “Hoće li se više maknuti iz moga dvorišta, prokleta mačketina.”, hteo je da je gađa kamenjem, ali nije mogao zbog novinarke. Mačka se proteže i zauze položaj kao da sad ona treba da odgovori na neka pitanja. Mačka ga je “posmatrala” od sredine marta kao da želi nešto da mu kaže, mada je izgledalo kao da ga špijunira. Novinarka ju je primetila i raznežila se kao i sve žene.

- Jel to vaša mačka? Ko voli životinje, voli i ljude! - rekla je i pozvala je - Mac, mac…- međutim, ova joj okrete leđa i otpoče ritual lizanja šapa.

“Kakva otrcana izjava!”, pomislio je, “Kao da je pročitala iz jednog od onih priručnika - kako živeti…” On ne voli mačke, ali to ne znači da ne voli ljude. Pošto je zapadao u jedno od njegovih “mrzim ceo svet” raspoloženja, doslovce je isterao novinarku, dajući kratke odgovore na još nekoliko usputnih pitanja. Vratio se u dvorište, ali mačka se već izgubila i zaista nije imao nameru da je juri.

I tako je četvoronožna zlica  nastavila da ga prati sve do kasne jeseni kad ju je izgubio iz vida. Konačno!  Vraćao se sa posla, posle produžene radne nedelje, gde se faktički ubijao od posla. Jedva je čekao da zaroni u kadu, uz večeru koju je posebno naručio; orada u sosu od maslinovog ulja i limuna, sa belim vinom i obiljem salate. Kuća beše prazna i samim tim tiha, kao da ga je mrak pozivao da ne pali svetlo… I nije to učinio, sve dok nije zgazio na nešto živo, što je mjauknulo, pa je to mjaukalo izbacio na pljusak, uz pomoć metle, pitajući se odakle se stvorila u kući.

Supruga je odvela decu na neki rođendan, ostaće kod sestre da prenoći, ustanovio je sa olakšanjem. Njoj nikako nije uspevao da objasni da gde je jedna mačka, tu je i čitavo njeno društvo, a grozio se da mu po kući šetaju mačke. U kući je bilo toplo. Centralno grejanje, podešeno da greje samo kad je neko tu, radilo je svoj posao. Uronio je u kadu punu penušave vrele vode i umalo zaspao. Jedva je potrefio krevet i zaspao u sladak, opijajući san.

U jednom momentu, kao da je bio budan, čuo je neko grebuckanje na vratima terase, te ustade da otvori. Kasnije razmišljajući o tom trenu, pomisli da nije moguće da je išta čuo od jakog pljuska, ali ipak je ustao, gledao u kišu i munje koje su se prelamale nebom. Kad je zatvarao vrata, iznenada, neka sila ga gurnu na hladno staklo i on polubunovan pomisli da je na terasi, a ne u sobi. Nešto toliko teško ga je pritislo na staklo, zalepivši svoje usne za njegove. Pokušao je da se odbrani, mašući rukama.

U tom mraku prošaranog silinom još jedne munje koja je u trenu obasjala celu sobu, kiša  prestade i on ugleda ženu ili priviđenje. Zasijale su njene oči, zelene, i kad je ponovo mrak prekrio sobu, on pokuša da je dodirne. Ruke mu skliznuše niz telo, kao da nisu njegove. Nije mogao da se pomakne, niti da otvori oči, ležao je nepomično u svom krevetu znajući da ne sanja. “Kako je moguće da vidim, a oči su mi zatvorene?”  Srce mu je divljački udarilo, osetio je težinu u grudima, kao da mu neko sedi u predelu srca i posle izvesnog vremena, koje mu se činilo kao večnost, srce je normalno pulsiralo i on uspe da otvori oči. Mačka je spavala na krevetu do njega. Pogledao je na digitalni sat na natkasni. Bilo je skoro jutro, kišica je nastavila da rominja, pa je ponovo zaspao.  

Kad se probudio, mačke nije bilo tu. Međutim, bol u ruci je postao intenzivan, kao da se guši, te on smesta pozva svog doktora. Doktor je ustanovio blagi srčani udar, što je prepisao umoru i stresu. Kad mu je arhitekta ispričao slučaj sa mačkom, doktor je rekao  da mačke imaju tu sposobnost da osete bolest kod čoveka.

- Mačka te je doslovno spasila.- reče mu lekar, sa kojim je bio inače blizak -  Umirila je tvoje srce. Razumeš?

- Da, razumem, ali tek ujutru sam osetio jak bol, a ona više nije bila tu.   

- Šta da ti kažem, upozorila te je.

Dugo ju je tražio, kao da želi da joj se izvini, ali ona kao da je u zemlju propala, te je kupio  sijamsku mačku na veliku radost svoje dece i na čuđenje supruge.  Čudan osećaj je imao, a to je - svuda ga prate oči one mačke!