Odlomak iz priče „Recept” (iz knjige „Besani”)

Blago rustične pločice boje cigle dijagonalno su raspoređene na podu njihove omiljene prostorije u stanu. Svetlomrki kuhinjski elementi su paralelno namešteni, sa po jednom radnom površinom na suprotnim stranama, tako da oboje mogu, u isto vreme, nesmetano da stvaraju omiljene buduće zalogaje.

Ona je u njihov zajednički život donela ozbiljno dobar rokovnik u koji je godinama zapisivala majčine recepte. Do najsitnijih detalja. Koliko je prstohvata soli i ostalih začina potrebno, na kojoj se temperaturi peče, koja je količina dovoljna za određen broj osoba, šta se nikako ne sme kombinovati, a šta je poželjno... Taj rokovnok je imao i neobična uputstva, kao što je: „Izvaditi pečene paprike iz zamrzivača i odlediti ih”.  Dok ga nije upoznala, nije često kuvala. Tada se sve promenilo.

On je iz samačkog života doneo samo garderobu u jednom koferu i jednom rancu, ali i iskustvo. Kako životno, tako i kulinarsko, ali ne ono zapisano. Bio je kulinarski mag. Improvizator. Nije samo zbog toga bila opčinjena njime. Ipak, kad god bi opasao kecelju, sela bi na stolicu i gledala ga onim sjajem u očima od kojeg su jela koja je pravio postajala čarobna – vredna življenja.

***

Najzad je stigao kući posle napornog dana. Posle nje. U rukama je imao pune kese raznih namirnica ali je, sa sve teretom koji je jedva čekao da spusti negde u kuhinji, prvo ušao u dnevnu sobu, jer je želeo poljubac. Pre svega… Istuširana, ležala je na trosedu, čitala knjigu i čekala ga. Oboje su se nasmešili. Pognuo se ka njoj kao klanjajući se, a ona izvila ka njemu kao žudno ptiče, željni toplog daha jedno drugog u dugo očekivanom susretu. Spojene su se usne jedva dodirnule, kao ujutru pred rastanak, bez ikakvog zvuka poljupca. Oni svoje vole u tišini. Posebno ove, posle celodnevnog čekanja. Tada bi tišina bila najtiša.

- Večeras spremamo nešto posebno.

- Da li ćeš da koristiš šporet?

- Da.

- Biće puno mirisa u kuhinji?

- O da!

- Zašto si mi onda javio da se istuširam, ne stavim dezodorans, a pogotovo ne parfem?

- Hoću da večeras mirišeš na Liban.

Goran Stojičić