Oglas za izgubljeno-nađeno

Molim poštenog nalazača da mi se javi ako je pronašao kišobran crne boje posut zvezdama, kaput zelene boje sa džepovima punih zrna pšenice kojima sam nekoć hranio golubove na Trgu Slobode. Možda bi taj isti ili neko drugi našao mog psa Lakija, zlatnog retrivera sa najžalosnijim očima na svetu. To je"nasledio" od mene. Sve sam to izgubio, pa ako pošteni nalazač može neka mi učini toliko da mi sve donese. Star sam, usamljen, bez roda, bez prijatelja, bez doma. Bilo bi lepo, ako ima tog poštenog nalazača, da mi vrati ćerku, moju Miu. I ona je tu sa svim tim izgubljenim stvarima. Eh, da je živa, samo da je vidim i poljubim i upitam je zašto je dopustila sebe da uništi. Stalno razmišljam kakav sam ja to otac bio kad nisam video da mi se dete drogira. Mila moja, možda i ti pročitaš ovaj oglas, tamo, na onom svetu. Molim te, samo mi reci da mi opraštaš dušo moja prelepa, ružice, mediću moj medeni. Javi se, neko će te već pronaći. Dušo moja, zar nisam dovoljno davao, zar nisam dovoljno voleo, reci tati zlato, zašto, zašto, zašto?

Molim poštenog nalazača da mi vrati i ženin osmeh, molio bih. Nije mi problem da molim, već odavno prosim na ulici... Lelo, ako me čuješ ili čitaš ovo, samo mi reci jesi li tamo dobro i čuvaš li našu Miu?

Molim poštenog nalazača da mi oprosti ako previše tražim. Znam da su to čudne molbe, ali, ko zna, svašta se pronađe, pa ja da napišem, možda neko i može da pomogne! Kada je tuga velika i neko ovako očajan kao ja, možda se i neka slatka laž pronađe i pojavi se taj pošteni nalazač i vrati mi osmeh na lice. Nikada se ne zna.