Oltar

Bila je sveštenikova kći jedinica i odrastala je u patrijarhalnom okruženju gde se strogo poštovalo mišljenje glave porodice.

Pošto su bili veliki poštovaoci hrišćanske religije, bez velikog premišljanja, dali su joj ime Vera, u želji da bude predana, odana i verna. Pravila i običaji su bili prilično strogi, ali pravični, bez nanošenja posledica po bilo koga. Sve je bilo podređeno Božanskoj veri i njegovom pravičnom sudu. Pre donošenja bilo kakve važne odluke, najpre se voleo posavetovati sa mislima i citatima iz Biblije, smatrajući da će ga njeno tumačenje postaviti na pravu stazu bez mogućnosti sagrešenja. I bio je u pravu. Zahvaljujući porodičnom vaspitanju, odrasla je u jaku i moralno stabilnu osobu koja se nije dala pokolebati pred najvećim životnim izazovima i važnim odlukama. Detinjstvo joj je proteklo u konstantnom učenju, kako bi u životnu avanturu uplovila što bezbrižnije i mogla da se nepogrešivo osloni na sebe i svoje odluke. Zahvaljujući bogatom životnom iskustvu, vrlo brzo je prevazišla period odrastanja i stasala u emotivno i društveno zrelu osobu koja tačno zna šta hoće i šta joj po Božanskoj pravdi pripada. Odlučila se da kao životni pravac odabere uređivanje kuće i dvorišta i njihovog enterijera. Imala je urođenu sklonost ka lepom uređivanju, nasleđenu od majke.

Po završetku škole zaposlila se u svojoj struci, bez većih problema.

Radila je razna dvorista i enterijere i tom prilikom upoznala ljude različitih životnih shvatanja. Jednom prilikom dobila je prilično interesantan slučaj vezan za posao kojim se bavila. Ponuđeno joj je da odradi oltar u relativno kratkom vremenskom roku, za mesec dana, po želji mladine imućne porodice. Kako se u toku svoje prakse nije susretala sa sličnim zahtevima, ova činjenica je predstavljala pravi izazov za nju. Po želji klijenata, odradila je nacrt i skicu oltara koji je trebalo biti postavljen na mestu predviđenom za ceremoniju venčanja. Bili su oduševljeni njenom zamisli i doradom sitnih, ali podjednako važnih detalja u toku trajanja čitavog venčanja. Sada je predstojao glavni deo se odradi oltar po skici majstora. Za tu priliku angažovali su vrhunsku ekipu i tim stručnjaka koji bi u relativno kratkom vremenskom roku ispunili zahteve klijenata. Glavni majstor i koordinator radova bio je prilično lep, mišićav i atletski građen muškarac. Krasile su ga osobine veštog poznavaoca neimarstva i arhitekture. Bila je zadužena da svakim danom nadgleda dinamiku izvođenja radova.

Jednog lepog i sunčanog dana, dok je po ustaljenoj navici vršila reviziju i kontrolu radova, pogled joj se zaustavio na muškoj prilici koja je neumorno izvodila radove. Prvo što je primetila bile su njegove snažne i mladalački zategnute mišice, od kojih nije mogla odvojiti pogled. Samoj sebi je neprestano ponavljala kako se treba ponašati krajnje profesionalno i ne dopustiti sebi da podlegne prolaznom iskušenju koje joj se ukazalo pred očima. Ali uzalud. Što se više odupirala svome porivu, bivalo je sve teže i teže. Nikako nije mogla da bude opuštena kada bi se našla u njegovom prisustvu. Neka nevidljiva sila ju je vukla ka njemu, a nije mogla da joj se odupre. Sam tok gradnje oltara išao je prilično glatko i bez naročite žurbe. Posao se maltene rešavao sam od sebe, jer kada se u njega uloži ljubav, krajnji uspeh je zagarantovan. Postavljeno je drveno postolje ukovano jakim, čeličnim klinovima direktno za tle. Zatim su postavljena 4 glavna noseća stuba koja su podnosila najveći deo tereta od naslonjenog krovnog svoda. Bila su takođe zategnuta jakim čeličnim šarkama i sponama koje su se krajnje jednostavno montirale. Sada je ostala da se odradi zaštitna ograda koja je okruživala oltar sa ugrađenim stepenikom i drvenim mostićem najlepših želja, kako su ga popularno nazvali svatovi. Nakon završetka gradnje, oltar je izgledao krajnje veličanstveno i impozantno, pozivajući pridošlice da svojim prisustvom uveličaju čitav događaj. Pozvani su i graditelj i tvorac remek dela, Vera i mladić koordinator da se pridruže ceremoniji. Za ovu priliku posebno se obukla, kako nalaže  red, i svojom pojavom zasenila sve prisutne članove, a i samog mladića, koji do sada nije imao priliku da je upozna u pravom izdanju. Obično bi dolazila  odevena krajnje jednostavno: radni kombinezon, šlem i radne rukavice sa nacrtima i projektima. Sada je pred njim stajala jedna potpuno drugačija koju nije imao priliku da upozna. Bila je to žena njegovih snova, baš onakva kakvu je oduvek za sebe želeo.

Stojeći sa strane i gledajući sa oduševljenjem u svojih ruku delo pogledi su im se sreli. U njima je pisalo: "Želim sa tobom stati i zakleti se na večnu ljubav pred istim takvim oltarom, koji će biti samo naš!"

Ubrzo su se uzeli, ostvarivši i svoju poslednju želju. Imali su četiri sina i ćerku jedinicu među braćom, njihovu miljenicu.