Ona

Razmišljam da ubijem šefa. Onako krvnički da završim sa tim gadom. Sečivom sekire da mu rascopam glavu. Da ta svinjska njuška počne da cvili; u teškim mukama da umire. Sve to njegovo nadmeno kurčenje i ponižavanje drugih istopilo bi se u trenutku. Za to vredi živeti. Za to vredi robijati. Da mu prospem mozak po pločicama supermarketa; da njegovom svinjskom krvlju ukrasim trgovinski centar. Voleo bih da ga vidim kako mu se grči debelo telo i kako u poslednjim izdisajima moli za oprost. Uostalom, nema razlike u tome da li ubijaš njega ili neku svinju. Od svinje čak ima koristi: čvarci, kavurma, plećke i kremenadle. Od njega baš nikakve. Svoje komplekse i debelo telo leči svakodnevnom drekom i iživljavanjem. To je njegova aura mamu mu jebem, onu pobačenu. Razmišljam, da li da ga udarim u teme ili posred čela? Možda bi ovo drugo bilo bolje rešenje?Iz temena bolje šiklja mlaz, ali slađe je posred čela, jer imaš mogučnost da mu gledaš u oči dok u smrtnom ropcu guta sopstvenu krv. To je prava stvar. Da mu gledam u oči dok stokilaški skot pada polako i bolno u smrt. Delovi njegovog mozgića nežno bi se slivali poput nekog prosutog želea. Onda bih mu vadio unutrašnje organe i sa njima hranio izgladnele pse u mojoj ulici. Svakoga dana iz džepa bih vadio organ po organ. Jetru i srce bih dao ritriveru Biliju, da se zasladi nakon proteinskih granula, a pluća i ono što ostane dobermanu Badiju, da ih oblizuje zajedno sa poslepodnevnim koskama. Tako bi se pobila teza da je ta beslovesna, bezlična i siva masa beskorisna.

Pripreme za zločin nisu trajale dugo. To je bila samo stvar taktike, a onda je naišla ona. Razlog mog odustajanja od dugogodišnjeg izdržavanja kazne u nekoj prdekani. Ne znam ni sam kako sam zaboravio debelog skota. Recimo, da me je njeno lice upozorilo na opasnost da će doći dan kada budem izašao, potpuno oronuo i zaboravljen od svih. Ako kojim slučajem ostanem živ. Star sam za zaljubljivanje, a još uvek mlad za vatru u međunožju. Zaljubiti se u četrdesetim nije isto kao kada si mlad. Može da bude opasno. Kada si mlad, nalet leptira istrasti pomešan je sa nevinošću i prazninom u srcu koje iščekuje potop. Srce četrdesetogodišnjaka je suvi sunđer, bez nade da će ga dodirnuti ma kakva čarobna kap.

Viđao sam je u autobusu. Uvek je izlazila tri stanice pre mene. Bez neke posebne šminke, sa suptilnom lepotom i čvrstim telom uz koje se lepila majica ispod koje su senazirale čvrste grudi, ona je rasplamsala moj ustajali i zakorovljeni život i naterala me da pomislim da vredi ustajati iz kreveta. A ono što ni sebi nisam smeo da priznam, bila je ludorija da sam povremeno bez ikakve potrebe svakih dva sata išao tom linijom, ne bi li je slučajno sreo. Često je umela da sedne pored mene i da svojim bokovima dodiruje moje. Drhtao sam, dok je prebacivala nogu sa jedne na drugu. Telo se treslo, kao od neke groznice. Naše malo ljubavno spajanje,započinjalo je njenim disanjem koje sam osećao duboko u sebi. Sklad mojih čežnji nije se u potpunosti poklapao sa mojim jezikom koji je znao da utrne kao kada celu noć spavate preko sopstvene ruke, pa je ujutru ne osećate. Jezik bez imalo krvi u sebi, ostao je nekoliko puta zatečen njenim mirisom i beloputim telom. Hiljadu misli mi se vrtelo po glavi kako da započnem misiju upoznavanja. Već treći put sedi pored mene, a ja još uvek nisam smogao snage. Ko zna da li će biti prilike nekog narednog dana? Bio sam ljut na sebe.

Odlučio sam da izađem i da je pratim. Možda da se lažno predstavim kao trgovački putnik?I dalje me je mučilo šta će ona reći. Moja odbrana bi se sastojala u tome da nisam ludak, da samo želim da razgovaram sa njom.

Moja nadoknada za tajnovitost kojom je bila okružena, bio je njen pogled koji mi je uputila, osmeh kojim me je nagradila inada da će ovo stvarno da liči na slučajan susret.

- Poslao vas je Marko?

- Aha - odgovorio sam, mada ni sam nisam bio svestan šta sam rekao.

- Znate za cenu? Dva sata trista evra, posebne uslove znate.

Ukočio sam se. Pomislio sam na supermarket kao sutrašnju grobnicu. Moja eskort dama se izgubila negde u daljini. Ona, kao blic na fotoaparatu.

Ivan Novčić