Optuženi ima reč

Izvinite, ali ja ove optužbe odlučno odbacujem. Uz svo dužno poštovanje, ne znam zašto sam ovde. Kako je moguće da ja budem taj koji će da se brani od  ovih…optužbi?  Lično smatram da sam ovde doveden kao žrtveno jagnje kako bi neko odgovarao za veliki neuspjeh projekta. Tekst optužnice sam pažljivo pročitao i dok smatram da u njima ima neke istine, kategorički odbacujem svaku mogućnost da sam ja taj koji treba da se pojavi pred ovim vijećem.

Budimo iskreni, zašto ja? Ja sam samo bio pomoćnik, izvršilac, referent za radove, a glavni rukovodilac projekta je bio onaj koga ste vi odredili. Dakle, jedan od vas.

Ne, ne, ne mislim da na taj način iskazujem nepoštovanje prema ovom Vijeću, već samo ukazujem na činjenice... Ovde ću iznositi činjenice i samo činjenice, ali ne kao prilog svojoj odbrani, jer pod jedan, smatram da sam nevin i pod dva, ne želim da prihvatim da je ovo suđenje, već obično utvrđivanje činjenica. Među vašim spisima se zasigurno nalazi i moj izvještaj i ja ću ga ovdje i usmeno obrazložiti, otklanjajući tako svaku nedoumicu koju imate.

U tom slučaju, dozvolite mi da počnem od početka. Za dotični projekat sam saznao iz naučne publikacije. Konkretno iz časopisa koji se bavi kreativnim stvaralaštvom. Odatle sam saznao da je Vijeće jednog svog člana, gospodina J, odredilo kao kreativnog rukovodioca ovog projekta. U tom istom članku tražio se i saradnik na projektu. Iskreno, dvoumio sam se da li da se prijavim. Zašto? Zato što gospodin J iako član ovog Vijeća ne spada u eminentnije članove. Vijeće ima mnogo stručnije i istaknutije članove na ovom polju od kojih se neki nalaze i na ovom… saslušanju.

Dakle, kao što sam već rekao, bio sam u dilemi da li da se prijavim na ovaj posao ili ne. Prevagnula je ipak moja istraživačka priroda i aplicirao sam za posao. Izabran sam, čini mi se, po automatizmu, jer sam bio jedini prijavljeni kandidat. To je već trebao da mi bude znak kakve se sve nevolje spremaju. Ipak, naučna radoznalost me je gurala dalje. Ubrzo sam se upoznao sa gospodinom J i moram reći da na mene nije ostavio neki utisak. Djelovao je kao neko ko nema blage veze šta želi i šta hoće. Uostalom to i sami možete vidjeti iz Protokola istraživanja, gdje nisu upisani ni svrha istraživanja ni zaključak. Mislim da ćemo se svi složiti da je to nečuveno, bez presedana.

U istraživačkim uslovima koje je obezbjedilo ovo Vijeće (i ja im se na tome zahvaljujem) počeo je naš kreativni projekat. Već na samom početku došlo je do problema. Gospodin J je naredio da se ubace i zajedno pomiješaju svi sastojci. Međutim, pri tome nije priložio ni specifikaciju odnosa među sastojcima, ni način njihove upotrebe. Zato je prirodno bilo za pretpostaviti da sastojke treba samo pomiješati metodom zvanom ofrlje. Znam, poštovano Vijeće da ofrlje nije naučni izraz, ali samo želim da vidite sa čime sam bio suočen. Dakle, sastojke sam pomiješao i…ništa se nije dogodilo.  Nije se desila nikakva ni fizička ni hemijska reakcija. Sastojci su prosto mirovali tako izmješani. To je bio, u nedostatku bolje riječi, haos.

I gospodin J i ja smo posmatrali taj haos bez ikakve ideje šta dalje činiti. Poslije nekog vremena, gospodin J je odlučio da su neki sastojci bolji od drugih, odnosno da bi ih trebalo razdvojiti. I tada je krenuo da ih razdvaja (i to, molim Vas, golom rukom bez zaštitnih rukavica. Pa na šta to liči?). Međutim, čim je dotakao taj…haos, desila se neka, mogao bih reći, spontana reakcija. Elementi su se razdvajali jedni od drugih, a opet su ostali čvrsto vezani. I vidjećete, u Protokolu, da u stvari to uzimamo za prvi dan eksperimenta.

Od tada radili smo neumorno, danonoćno. Svaki dan smo ostvarivali nova dostignuća, a eksperiment je dobijao nove mogućnosti. Zajedničkim snagama, gospodin J i ja smo postigli da šesti dan eksperiment postane samoodrživ. Zato se sedmog dana nismo ni pojavljivali na poslu, već smo odlučili da nam taj dan posluži za odmor.

Kao što sam već naveo, gospodin J nije imao blagog pojma kuda da usmjeri eksperiment. A podsjećam ovo Vijeće da se ovde radi o eksperimentu kreativnog stvaralaštva,

Nedostatak vizije gospodina J već se počeo pokazivati šestog dana, kada smo pokušali stvoriti Inteligenciju. Ja sam predlagao (kao što možete vidjeti u knjizi Protokola) da se Inteligencija stvori od nama već poznatih materijala, dokazanim metodama, ali gospodin J je insistirao da svaki dio eksperimenta bude zaista dio eksperimenta. Ja nisam imao drugog izbora nego da se složim, jer on je vođa projekta. Zato je hardver za Inteligenciju dobijen od materijala koji smo dobili u eksperimentu, a koji smo nazvali „prašina“. Pokušavali smo cijeli dan, ali Inteligencija nije htjela da proradi. Zaista nismo shvatali u čemu je problem. U svom očajanju, gospodin J je duboko izdahnuo u pravcu eksperimenta, nehotice ga kontaminirajući. Dah je dospio do Inteligencije i ona je oživjela

Kasnije smo naučili da je eksperiment reagovao sa dahom gospodina J, što je dovelo do reakcije koja je za posljedicu imala stvaranje svojevrsnog softvera za Inteligenciju koji smo nazvali „duša“.

Vi znate da u naučnoj zajednici, eksperiment je validan samo ako možete da potvrdite rezultat. Zato smo odlučili da eksperiment sa Inteligencijom ponovimo. Dobili smo, ne mogu da kažem isti rezultat, ali veoma sličan. Druga Inteligencija se malo razlikovala od prve, ali je u osnovi slična. Zato smo ove varijacije nazvali „polovi“. Vrlo brzo smo uočili da se ova dva pola veoma privlače. Isto tako uočeno je da Inteligencija nema veliki razvoj intelekta i samostalnost. Gospodin J je bukvalno glasovnim komandama morao da daje instrukcije Inteligenciji: „idi ovamo“, „idi tamo“, „spavaj“, „jedi, „pij“ itd.  Predlagao sam gospodinu J da izvršim nadogradnju Inteligencije, kako bi oni sami mogli da donose odluke, ali gospodin J je ovaj prijedlog odbio. Bio je vrlo zadovoljan ovakvim stanjem.

Malo je reći da sam kao naučnik bio uvrijeđen ovakvim stavom. To ste mogli i da pročitate u mojim primjedbama koje sam upisao u protokol. Zato sam uradio ono što je moralo biti urađeno. Iskoristio sam odsustvo gospodina J i izvršio nadogradnju Inteligencije programom koji sam nazvao  „slobodna volja“ To je bio jedan potpuno novi nivo razvoja eksperimenta. Moglo bi se čak reći i prekretnica

Ne mogu reći da sam iznenađen što to gospodin J nije tako vidio. Kada je saznao za moj doprinos eksperimentu, uhvatila ga je takva srdžba i bijes da je to nezamislivo. Nikada u svom radnom vijeku nisam vidio tako neprofesionalno ponašanje. Prvo što je učinio je da je veoma ograničio moj pristup eksperimentu. Nije više uzimao za relevantne moje savjete i zapažanja. Nije mi više bilo dopušteno da priđem eksperimentu sam. Zato sam svoje observacije uvijek vršio ili u njegovom prisustvu ili u prisustvu dvojice čuvara koje je uzeo. Onog Mihajla i onog Gavrila.

Dok nisam izvršio nadogradnju Inteligencije, izvor napajanja, koji smo nazvali „hrana“, za njih je obezbjeđivao on lično, ali poslije toga programirao ih je da se sami snalaze za hranu. Ja mislim, gospodo članovi Vijeća, da to nepobitno dokazuje njegovu iracionalnost. Mogu sa shvatim da se naljutio na mene, ali da se naljuti na eksperiment… To je van pameti!

Ipak, eksperiment je nastavljen svojim tokom. Uočili smo nešto fascinantno. Dva pola Inteligencije ukoliko uđu u međusobnu interakciju, mogu da proizvedu novu Inteligenciju. To je zaista bilo fascinantno otkriće. To nije bila neka prosta dioba kojom bi nastala nova oformljena jedinica Inteligencije. To je bio jedan nedostatan izraz koji smo nazivali u zavisnosti od stepena razvitka novorođenče, dijete, adolescent i odrasli. Izuzetno, zar ne? Uskoro je cijeli eksperiment bio ispunjen Inteligencijom. Pratili smo razvoj Inteligencije. Inteligencija ima sposobnost da uči iz iskustva, a onda to naučeno, u vidu znanja prenosi drugim Inteligencijama. Fascinantno.

Međutim, došlo se do jednog stadijuma kada o eksperimentu nije moglo više ništa da se nauči. Ja sam Vam, kao što znate, o tome pisao u mom redovnom izvještaju. Zato ste odlučili da se eksperiment okonča i da se pristupi analizi dobijenih podataka. Kao posljednji ogled u eksperimentu koji smo izveli gospodin J i ja, bilo je to da li eksperiment može sam sebe da ukine? Taj ogled smo nazvali „veliki potop“. Naime, u eksperimentu se pojavila materija koju smo nazvali „voda“. Odlučili smo da eksperiment potpuno utopimo u tu vodu. Gospodin J je proračunao koliko  je potrebno te materije da bismo uspješno priveli eksperiment kraju. Tu količinu materije sam proizveo i počeli smo da eksperiment nalivamo njom.

I tu lukavstvo gospodina J dolazi do potpunog izražaja. Namjerno je pogrešno izračunao količinu potrebne vode za potapanje eksperimenta i za to okrivio mene. Tačno je to da sam ja proizveo tu materiju i da sam je ja sipao u eksperiment, ali po njegovim proračunima. Ipak je na kraju okrivio mene i ispalo je da ja prkosim Vijeću odbijajući da ugasim eksperiment po vašoj zapovjesti. Time mi je, gospodo Vijećnici, ozbiljno narušen ugled u našoj naučnoj zajednici, možda čak i nepovratno.

Vama je rekao da, pošto sam ja odbio da se povinujem vašoj naredbi, da je on lično ugasio eksperiment. Prevario vas je, gospodo. Imam i dokaz. Evo, izvolite. Ovo je formula po kojoj je računao količinu vode potrebnu za eksperiment. Svakako ćete prepoznati njegov rukopis, a dole u uglu je njegovo ime i potpis – JEHOVA

Kao što sam vam već rekao, obmanuo vas je. Nije ugasio eksperiment, već ga je sakrio. Eksperiment se nastavlja, gospodo. To su mi u povjerenju rekle neke kolege iz naučne zajednice. Zašto Vam prkosi, to Vam ne mogu reći jer ni sam ne znam. Zato od Vas tražim da ga pronađete. Eksperiment ćemo lako ugasiti. Potrebno je da se samo učita program koji sam napisao. Program „Apokalipsa“.

On je taj, u stvari, kog treba izvesti pred ovo Vijeće. Na taj način, pravi krivac će biti kažnjen, a ja ću konačno sprati ljagu sa svog imena. Eto, gospodo, to je prava istina. Čuli ste, pa odlučite. Sve što sam rekao je istina i potpisaću zapisnik sa ovog mog saslušanja.

LUCIFER