Ostrvo mrtvih (odlomak)

Svanulo je jutro 30. avgusta. Već nedeljama se iz kuće u Profesorskoj koloniji nije čuo nikakav zvuk. Anka Reljin uporno je dežurala kraj svog prozora, ali se u kući preko puta ništa nije pomerilo. Izgledala je kao da je napuštena. A onda, oko deset sati ujutro, tog sunčanog četvrtka, iz podruma su se začuli zvuci otvaranja vrata, a odmah zatim koraci i škripa stepenica.

Iz podruma je izašao zgodan i visok čovek crne kose, sa urednim Klerk Gebl brčićima. Ušao je u predsoblje i zastao. Pogledao je oko sebe, a onda ušao u salon. Na velikom stolu su se nalazila tri prljava tanjira, veliki pleh sa ostacima nekakve ribe, šoljice za kafu i prazne vinske čaše. Pošto je prozor bio odškrinut, nad ribom su letele muve. Na malom stočiću stajalo je šest praznih pivskih flaša. Pepeljara je bila prepuna pikavaca. Čovek je onda pogledao stari gramofon na kojem je bila ploča. Pored gramofona je stajao omot. Uzeo ga je u ruku. Na licu mu se pojavio osmeh. Izgledalo je kao da gleda sliku starog prijatelja. Kralj se smešio sa omota albuma Elvis for Everyone, koji je kupljen u Londonu pre skoro pedeset godina. Uzeo je ploču sa gramofona i vratio je u omot. Potom je prišao polici sa pločama, vratio Elvisa među njih i počeo da ih razgleda. Izvadio je jednu, stavio je na gramofon i pustio.

Kućom se razlegla elegična muzika. Bilo je to Ostrvo mrtvih Sergeja Rahmanjinova. Čovek je seo za mali sto u uglu i nasuo sebi čašicu konjaka. Iz džepa je izvadio tanku dugačku cigaru i zapalio je. Petnaestak minuta kasnije začulo se zvono. Čovek je pogledao kroz prozor. Bio je to poštar. Izašao je napolje i otključao kapiju. Kroz prozor susedne kuće je video staricu. Kada ga je ugledala, razrogačila je oči i prebledela.

– Izvolite, uđite – rekao je poštaru.

– Hvala, gospodine. Imam ovde paket iz Amerike za gospođu Jovanku Milosavljević.

– Dajte mi ga. Sada ću je pozvati da potpiše – reče čovek i uze paket iz poštarevih ruku. Popeo se na sprat i ušao u sobu. Paket je bio iz Vermonta. Otvorio ga je. U njemu je bila neobična ogrlica sa ogledalom. Čovek ju je uzeo u ruku i razgledao. – Sad smo opet zajedno. – kao da je rekao predmetu koji je držao u ruci. Minut kasnije niz stepenice je sišla Jovanka Milosavljević. Poštar ju je prepoznao.

– Ono mora da je vaš novi stanar, gospođo. – kazao je.

– Da. Fin mladi gospodin. Gde treba da potpišem? – pitala je Jovanka.

– Evo ovde. Stavite i današnji datum. – pokazao joj je rukom.

– Koji je danas?

– Trideseti avgust.

– Baš sam dugo bio odsutan. – reče Jovanka.

– Molim? – poštar nije dobro čuo.

– Kažem da sam baš dugo bila odsutna. – odgovorila je starica.

OSTRVO MRTVIH (Makart i Agnosta, 2018), autor Aleksandar Đukanović