Ostvarenje snova

Jasmina je bila presrećna kada je dobila mejl od novinarske kuće gde je obaveštavaju da im se sviđaju njene priče i da će ih rado objavljivati.

Već par meseci je objavljivala na društvenim mrežama svoje priče i puno ljudi je pratilo njen rad, hvaleći je.

A onda, po nagovoru svoje drugarice, počela je da piše knjigu. Oduvek je to želela, ali plašila se da krene, misleći da joj to neće ići. Posle napisanih dvadesetak strana, poslala je rukopis drugarici da vidi da li je to dobro. Ona joj je rekla da joj se sviđa i hrabrila je da nastavi. Jasmina je uvek dobijala snagu i inspiraciju kada su hvalili njen rad i tada je imala još veću želju za pisanjem.

Trebalo je dosta vremena da napiše knjigu, uz dosta prepravki, dodavanja i oduzimanja. Kada je, napokon završila, poslala je rukopis drugarici da prvo ona pročita i kaže ako ima nekih zamerki. Drugarica je pažljivo pročitala rukopis i uz par sitnih ispravki, rekla da je priča odlična i da može da šalje nekom izdavaču.

Tu je nastao novi problem. Kome se obratiti? Da li će se njima svideti priča? Rešila je da pošalje, pa kako bude. Ako je ne budu prvi prihvatili, slaće dalje.

Čekala je par meseci, a onda je dobila odgovor da nije dovoljno dobra priča da bi je oni objavili. Bila je razočarana. Drugarica je hrabrila da nastavi i pošalje rukopis drugoj kući. Opet čekanje, nestrpljenje i napokon odgovor. Ovoga puta pozitivan. Bila je presrećna. Čitala ga je više puta, a onda ga prosledila drugarici, plašeći se da ona nije dobro pročitala.

To veče proslavile su dobru vest u gradu, u njihovom omiljenom kafiću.

Kada je knjiga objavljena, njenoj sreći nije bilo kraja. Krenule su promocije, sajam i malo po malo, postizala je sve bolju prodaju. Onda je rešila da započne novi roman. Sada opuštenije, uživala je u smišljaju likova i radnje romana.

Imala je sve više posla oko knjiga i bilo je teško uskladi sve sa poslom koji je radila. Pošto inače nije morala da radi, finansijski je bila dobro osigurana, rešila je da napusti posao i posveti se samo pisanju.

Kupila je sebi kućicu na moru i opremila je onako kako je uvek zamišljala. Imala je par soba, a jednu od njih je preuredila u biblioteku i svoju radnu sobu. Drugarica bi dolazila leti i ostajala po mesec dana. Tada bi njih dve uživale u moru, svežem vazduhu i u ćaskanju o knjigama i tamošnjim momcima.

Jasmina je predložila drugarici da se preseli kod nje i da se, posle dužeg vremena, i ona vrati pisanju. Ona je rado prihvatila. Jasmina je izdavala romane i uživala u pismima svojih čitalaca. A, u poslednje vreme, misli su joj često lutale ka preplanulom dečaku, koji je živeo nedaleko od nje.

Ubrzo, i drugarica je objavila svoj prvi roman. I tako su dve dame nastavile da žive u svojim snovima.