Pad

Lebdeo je iznad mladićeve pognute glave. Molio se svim silama za njegov život. Zatvorio je oči, sklopio ruke i raširio svoja moćna krila koja su podrhtavala kao suvo lišće na vetru.

Mladić je za to vreme sedeo na ogradi mosta i grčevito se držao za nju, jedinu vezu sa

životom. Zavodljiva igra tamnih talasa i huk reke privlačili su ga magnetski. To je to! Uradiće to! Skočiće! Bodrio je sam sebe za odlazak u smrt. Gledao je i dalje u vodeni, mračni ponor i ugledao bezbroj gladnih, demonskih očiju koji su strpljivo čekali njegovu odluku. Nije mogao da zna da su ga već komadali svojim oštrim kandžama, pili snagu, ubijali mu volju, kao i bilo kakav nagoveštaj da bi odluku promenio. Hadski glasovi izgubljenih duša pevali su pesmu dobrodošlice umiljavajući se njegovoj izmučenoj i očajnoj duši. Horde demona su veselo pristizale kezeći se njegovoj mladosti i lepoti, kao i anđelu iznad njega. Njihov bestidni pir je počeo. Zlo je likovalo u svim razvratnim scenama demonskih sila.

Anđeo je i dalje lebdeo iznad njega. Jednog momenta mu je prišao bliže i čvrsto ga zagrlio snagom anđeoskog božanstva. Bio je to poslednji napor da ga sačuva u životu. Čulo se siktanje i vrištanje demona.

Sile su se borile za dušu. Anđeo ili demon.

Da je mogao da vidi mladić bi shvatio i cenio napor svog anđela. Video bi zlatnu kišu  suza koja ga umiva i brani od zla, video bi kako prima udarce umesto njega, dok ga  obesni demoni napadaju očnjacima i kandžama po licu, telu, srcu...kako mu čupaju prelepa, bela krila, rugaju mu se, pljuju, iživljavaju se. Video bi kako je uporno zlo i uvek sigurno u svoju pobedu, kao što bi, najzad, shvatio da je anđeo taj koji će svakako to zlo pobediti ljubavlju datoj, sačuvanoj, nepokolebljivoj, zaživeloj u svakom bolnom trzaju tog predivnog bića. Da je mogao, čuo bi molitvu anđela uprkos bolu. Da je mogao, shvatio bi koliko treba ceniti život, pogotovo kada neko drugi strada za njega. Da je mogao sve to da zna, ali nije.

Mladić podiže glavu ka nebu, nesvestan sile koja ga je vukla unazad. Tresnu svom  snagom o trotoar. Posle par trenutaka već su se stvorili ljudi oko njega koji su dovikivali pomoć. Nisu ni oni mogli da znaju da mu pomoć više nije bila potrebna.