Pismo vojnika

Zdravo Slatka,

prvo Ž na kraju pisma je želim,

a ovo drugo Ž je ženim

Maloprije sam te zvao, ali bila si kod doktora, pa se ponovo nijesmo čuli. Tvoja mama je bila ljubazna, ali ja se odmah rastužim i iznerviram što te nema i što se nismo čuli….

Još nisam dobio pismo, ali stići će valjda sjutra…

Sve češće mi se javlja jedan neodredjen osjećaj čežnje za tobom. Nije to više ono klasično nedostajanje, već nešto još teže (i uzvišenije), ne znam kako da ti to opišem. Volio bih da budeš beskrajno nežna prema meni ( „ne čovjek, već oblak u pantalonama“ - Majakovski). Ne znam, ako patnja može da bude lijepa onda je ovo što osjećam prema tebi nešto baš lijepo. Ne možeš da shvatiš koliko je ovamo sve grubo i surovo. Ponekad mi tako neodstaju moje zbirke pjesama…

……

Pošto sam ovo gore sve pročitao konstatujem da moram da kažem jedan od glupih stihova:

„Opet sam u sjećanje duboko upo

kako mi se to desilo baš me čudi

znam da bi bilo strašno glupo

kada bi se na breg vratili čudni ljudi“ …ovo je bila digresija.

……

Već davno sam ustao i još nismo popili kafu. Tebe nigdje nema i ja nekud strašno brzo trčim. Sve je konfuzno i onda : Diž se! I ja te čak ni u snu ne vidim.

„ni pepo nije osto od onog žara,

seljaci razneli stene otisnute

pokušavam u snu s njima da razgovaram

oni i u snu mome večno ćute“

...ovo je bila digresivna metafora…(znam da „sviram“).

Pošalji mi u slijedećem pismu prevod one francuske rečenice, jer u ovim uslovima nemam šanse da je prevedem. Zaboravljaš da sam u vojsci, a ne u hrvatskom leksikografskom zavodu. Mada i bez prevoda „čujem“ kako mi je šapćeš na uho. I razumem, savršeno razumem….

…..

Još četiri sata do dolaska pošte . Ovaj prostor sam bio ostavio za nešto, ali sad već ne znam za šta. Primjećuješ da uopšte nijesam u ovom pismu spomenuo žene. Što se toga tiče možeš mirno da spavaš. Za sada ostajem u granicama zijevanja i protezanja (po Frojdu, naravno), ali sam morao da dodjem do 27 godine da bih saznao zašto žene vole glatko izbrijane muškarce. Vrlo zanimljivo, ali nemoj da brineš, čim izadjem odavde puštam bradu.

Volim te i ž….ž

JNA, grad Niš