Plavi snovi

…Muzika je doprala negde iz daljine mameći Lazara da krene ka njoj. Ogromna dvorana puna dama u balskim haljinama i mladića u svečanim odelima. Pogled mu privuče plava boja koju je obožavao. Devojka u nebo plavoj haljini od nežne svile, koja je plesala oko njenog vitkog tela, izdvajala se iz gomile, što zbog zavodljive haljine, što zbog svoje zanosne lepote. U jednom trenutku, pogledala ga je i zarobila ga svojim plavim očima. Kao hipnotisan, krenuo je ka njoj. Odjednom, kao da više nikog nije bilo oko njih, samo je u pozadini čuo muziku i video njen osmeh. Na par koraka od nje on ispruži ruku kako bi je što pre dodirnuo…
Alarm na telefonu imao je užasno iritantan ton. Lazar skoči iz kreveta, protrlja oči i shvati da je opet sanjao istu devojku. To mu se dešavalo već nekih mesec dana. Razočaran, ali ipak navikao na rastajanje od svog predivnog sna, on ustade i lenjo se uputi ka kupatilu.
Za petnaestak minuta sedeo je u svom automobilu i ogromnom brzinom išao ka poslu.
„Dobro jutro, gospodine Teofiloviću !“, veselo mu se javi nova sekretarica, kojoj još nije zapamtio ime.
Od kad je ona došla u firmu kafa ga obavezno čekala na stolu, pošta je bila razvrstana po važnosti, jutarnji dnevni list stajao je pravo ispred njega. Morao je priznati da je devojka odlično radila svoj posao. Pomislio je kako je mora kasnje pohvaliti. Ali, to isto bi pomislio svako jutro, pa bi posle pet minuta zaboravio. Previše obaveza na poslu zaokupirale su mu misli, ali svejedno, noću bi opet sanjao devojku u plavoj haljini. A ona je bivala sve lepša i sve više je čeznuo da je dodirne.
Inače, dani su mu prolazili po ustaljenom rasporedu i bio je premoren, trebalo mu je malo zabave. Baš te večeri pozva ga drug Igor da odu zajedno na žurku. Rekao je da njegova komšinica pravi žurku za useljenje, pa ga je pozvala. Lazar prihvati. To je upravo bilo ono što mu je trebalo da se malo opusti. Nakon posla svratio je po cveće za domaćicu.
Oko devet pozvonio je Igoru na vrata. On je već bio spreman i odmah su krenuli u stan pored Igorovog.
Zvono zacvrkuta poput ptice i vrata otvori lepa crnka. Uđoše, pozdrvljajući se sa domaćicom.
Stan je bio pun devojaka i mladića. Dnevna soba je bila prepuna dima. Lazaru se to nije dopalo. Taman kad je hteo da kaže Igoru da neće dugo ostati, neko priguši svetla i zasvira lagana muzika. Do tada vesela družina se utišala, većina je posedala po stolicama koje su bile poređane uz zidove inače prazne sobe. Odjednom, plava boja zatitra mu pred očima. Lazar na trenutak prestade da diše. Pred njim se stvori devojka u plavoj haljini i pozva ga na ples. Pomislio je da sanja, ali zadimljeni vazduh uveri ga da je ovo java. Prihvatio je ruku plave vile i zaplesao sa njom. Zagledao se u oči boje mora i učiniše mu se poznatim. Tad shvati da je to njegova sekretarica. Sve vreme mu je bila pred očima, a on je nije  video. Da, pristi se das u I njegovi snovi  počeli kad je ona došla u firmu.
Na to saznanje nasmeja se i čvršće je privi uz sebe, a onda zajedno nastaviše da žive njegov san.