Pohota i laž (prvi deo)

U svakoj ljubavnoj igri, jedan mora da vodi, a drugi da bude vođen. Iznimna strast koja čini da se dvoje totalno različitih spoje je prosto neshvatljiva, otud toliko gađenja i odbojnosti kod običnog sveta, ukoliko se dvoje prilično velike razlike u godinama, nađu zajedno. Mada ni to nije neko pravilo. Došlo je neko vreme da više ništa nije čudno.  Svako radi šta hoće. Ponekad nas želje progutaju i postanu veće od nas samih.

To je znao i Branko, simpatični dekica, da ako uzme u obzir činjenicu da nikad više neće biti mlađi, iskoristi preostalo vreme svog života u dokonom posmatranju žena. Nije mu bilo važno godište, već sveukupan stav dotične.  Ponekad bi bio krotak i prilično ljubazan, ali češće je njegov bestidan pogled izražavao pohotu, što je sve dovodilo u neprijatnu situaciju.

„Što mlađe, to bolje.”, mislio je... Na šta se sveo život, i tako brzo prođe njegova mladost, sve lepote života, sve nade... Nije bio toliko bogat da može imati sve što želi, poprilično ogorčen i ojađen što i njega neka ne pogleda sa istim žarom, kao on što je gledao njih… Sve dok mu se jednom ne posreći, tako je barem mislio…da u jesen njegovog života dođe jedna prelepa mlada žena, koja nije ravnodušna prema njemu.

Živeo je u predgrađu, u predratnoj zgradi na prvom spratu, i ako ne bi bio u obližnjem parku, gledao je kroz špijunku ko dolazi i odlazi. Tako ga iz letargičnog, letnjeg raspoloženja, trže nekakav ženski glas. On po navici skoči i pravo do vrata, pažljivo pogleda kroz špijunku. Bile su to dve žene, jednu je poznavao, bila je to brbljiva stanodavka, a druga se, očigledno, doseljavala tu, nije uspevala ni reč da kaže od glavne alapače u kraju.  Video je samo da je plava, jer su brzo ušle u stan.

Branko protrlja ruke, i zviždukajući spremi se te izađe napolje da malo "ubije" vreme sa penzionerima. Odjednom više nije bio umoran.

Pošto je par dana obilazio oko zgrade kao vuk oko tora sa jaganjcima, najzad mu se pruži prilika da je upozna. Ona je išla polako uz dugu, strmiju ulicu na čijem kraju se nalazila njihova zgrada. Autobuska stanica beše u neposrednoj blizini, pa se on pravio da čeka autobus.

- A, komšija, viđala sam vas.- prva je započela konverzaciju, znači da nije ograničena glupim moralnim pravilima. Neposredna i otvorena, to mu se dopadalo. A onda njena kosa, lice, sve to ga je podsetilo na jednu ženu koju je nekad voleo. Reče mu da se zove Dijana, pružajući mu ruku.

- Prelepo ime, kao boginja lova!  – na šta ona koketno zabaci glavu, smejući se zvonko. Uglavnom je njegove reči komentarisala sa nekom duhovitom opaskom. Smatrala ga je bezopasnim, iako joj je stanodavka rekla da ga se kloni. O sebi mu je malo govorila, ali zato je o njemu i njegovoj ženi znala gotovo sve. Bio je naporan, ali iz učtivosti nije mu ništa rekla. Često ju je pozivao kod sebe na kafu, što je ona uvek odbijala, jer je znala da će je komšiluk opanjkavati bez imalo griže savesti.

Branko beše ubeđen da je zaljubljena u njega, jer mu je davala jasne i očigledne znake da joj se dopada, taj smeh, pa gledanje ispod obrva, pa kosa koja ga je peckala, zatim slučajan dodir ruke i sl.

Ponekad je bila drska, naglo ga je prekidala, govorivši da žuri negde. Prošlo je već par meseci, a sve je bilo isto kao na početku. “Mora biti da je preterano stidljiva i da se snebiva zbog komšiluka”… i njemu dosadi ta igra mačke i miša: "Dakle, izaziva me, a kao pravi se blesava. E to tako više neće moći!", zaključio je, gledajući svoj odraz  u ogledalu. Pa izgleda dobro, čak mu nije ni opala sva kosa, i ima skoro sve zube, duhovit je i pametan. Šta ćeš više? Što se ona više udaljavala od njega, to mu je izgledala sve privlačnija. Dijani više nije bio ni zanimljiv, već prilično dosadan, ali nije znala za njegove skrivene planove.  Njegovo strpljenje je bilo pri kraju. Ona je sigurno osećala nešto prema njemu, samo što neće to da prizna.

Tog dana ode do lokalne birtije, rešivši da će se malko opustiti uz društvo i rakiju i da pređe na poslednji čin u drami u kojoj su bili glavni glumci Dijana i on, ne sluteći da će im se pridružiti i treći član ove male tragi-komedije.