Policajac na koncertu

Devedesetih se prikazivala, premijerno, serija „Policajac sa Petlovog brda“. Divni Ljubiša. Policajac sa dušom. I decom. Sam se bori kroz život baš kao i ona. Trči na posao, vodi decu u školi i vrtić, potom na karate i muzičku školu. Uz sve to pokušava da nastavi navike iz prošlog života, odlazi u pozorište, na koncerte, izložbe.

Vreme uoči jedne Nove godine; tradicionalni novogodišnji koncert mladog, tek stasalog diplomca Stefana Milenkovića. Kolarac, galerija, mesto gde ulaze ljubitelji muzike, oni bez karte.
I ona je tamo. Sa sinom i kumom. Kuma ih je uvela i pažljivo njenom sinu, prvačiću. objašnjava šta se dešava.

- Ti si tek krenuo u muzičku školu, a jednog dana ćeš svirati na ovom mestu. I mama i ja ćemo te slušati sa galerije.

Dok Stefan virtuozno prebire po žicama, njenom sinu se lagano sklapaju okice. U to vreme deca su išla na spavanje nakon crtanog filma. Večera, kupanje i krevet. Već oko devet. Koncert je za sedmogodišnjaka ipak bio suviše kasno. U jednom trenutku se zvuk violine pomeša sa zvukom tihog hrkanja. Pianissimo, doduše, ipak dovoljno glasno da se čuje.

Pauza kao spas. Majka ugleda medju publikom Ljubišu sa suprugom i hitro prodrma sina koji dremucka u svom tom žagoru.

-Brzo ustaj, evo ga policajac sa Petlovog brda. On gleda koja deca spavaju.

Tog trenutka se njegove plave okice raširiše. I do kraja je koncert odslušao pažnjom budnog slušaoca.

Nakon koncerta učinile su sve da bi se mladi spavač upoznao sa njegovim omiljenim likom. Ljubiša, tako drag je odmah pristao, a čak se i mladi koncert majstor pridružio i progovorio par reči sa njenim sinom.Upitao ga je zašto je došao sa mamom na koncert, svira li nešto i ohrabrio da nastavi, jer samo vrednim radom i vežbanjem može da stigne do ove scene . I vrha.

Nekoliko godina kasnije mladi „balkonski spavač“ imao je solo nastup na istoj sceni.
Danas su zajedno svirali u okviru ciklusa koncerata o Betovenu.
Stefan Milenković u pratnji RTVS.
Prva horna, čovek koji je dremuckao na njegovom beogradskom koncertu 1993.
Koncerti se nastavljaju: Verona, Novara, Imola, Sondrio, Modena
...
Kolarac ne zaboravljaju. Ni jedan, ni drugi.