Poslednji oboleli od Korone u Evropskoj Uniji

Srbija je dobila članstvo u Evropskoj Uniji i zatvorila svoje granice prema svima.

Ovo je 2025.godina. Ja sam Marko Džonson i dete sam Srpkinje, iz Beograda, i oca ortodoksnog Engleza iz Londona.

Do prošle godine, zdravstveni sistemi su bili ne samo na kolenima i u kolapsu, već su i svetske ekonomije bile u rasulu. Otkrili su vakcinu i svi su je primili. Za mene je bilo odveć dockan. Ja sam programer po struci i sve sam učinio ne bi li se zarazio kovidom 19. Ipak, napravio sam gotovo filmsku grešku, u pabu sa krivonogom Džu. I dok mi je ona visila nad glavom, a Beti točila rashlađeni šampanjac, u jednom trenutku sam popustio, zađuskao sa Beti i skinuo masku. Svi smo imali kožne rukavice, i ja, i ona, Beti. Ona je već preležala kovid, ali joj je oslabljeni imunitet bio pogodno tle da opet bude pozitivna na virus.

Poljubila me.  Ja sam preko noći dobio curenje iz nosa, slonovsku glavobolju, malaksalost, a potom i temperaturu. Brzo su me izolovali u bolnicu i nekako sam se, uz paklene muke, izborio sa virusom. Svo troje smo primili bezbednu vakcinu protiv korone, američko - nemačke proizvodnje. Nakon vakcinisanja dama, i ja sam je primio u levu ruku, iznad lakta.

Brinule su o meni, donosile mi štampu, pomorandže, koje bi mi posle doktori iz Kovid bolnice donosili u sobu.

Ja sam poslednji oboleli od Korone u Evropskoj Uniji. Na BBC-ju je proletela vest o izvesnom Marku Džonsonu, kao i da "već trideset i tri dana nije bilo pozitivnih na Kovid." Ima boga.", pomislio sam, "Taj broj trideset i tri je božiji!" Više ne idemo bez maski i rukavica ni na privatne partije, sedeljke, a kamo li u pab.

Piše: Dušan Dojčinović